dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Ponedeljak, 7. januar 1985.
„Biti umjetnik znači: računati i ne brojiti: sazrevati kao što sazreva drvo, koje ne
goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolećnih bura, bez straha da iza toga može i da
ne dođe leto. Ono će ipak doći. Ali dolazi samo onima koji su strpljivi, koji žive kao da je
večnost pred njima, tako bezbrižno mirni i daleki. Ja saznajem svakodnevno, saznajem u
bolovima kojima sam zahvalan: strpljenje je sve!”
(Rilke)
*
U poslednjim brojevima „Oka” polemika Zagoričnik – Tišma u kojoj sam
pominjan, istovremeno teče i mejl-art polemika umnoženim, otvorenim pismima između
Supeka – Tišme i D. Kamperelića. Ova druga je na dosta niskom nivou.
*
Denis Poniž čestita Novu godinu, zahvaljuje se na knjigama koje sam mu poslao i
najavljuje svoj dolazak u Beograd.
*
Već danima nepodnošljivo niske temperature od minus 10 do minus 13 stepeni,
sneg, koalps gradskog saobraćaja, šokovi stalnih poskupljenja, užasni bauk galopirajuće
inflacije.
*
Rácz Janos iz nekog vojvođanskog sela poziva na novu telegram izlozbu.
*
Supek šalje kartu sa poništenom 1984. godinom.
*
Od Nenada Bogdanovića „Second Manifesto” No: 1 mail-art magazine, umnožen
sa tekstovima i informacijama na engleskom i srpskom jeziku.
*
S` Milivojem, u fotokopirnici pokraj Palate pravde, umnožavam ( ilegalno u 2
primerka) zabranjenu knjigu Ž. Pavlovića „Ispljuvak pun krvi” na račun njegove firme
„Radnička štampa”.
Poziv na mail-art izložbu u Izraelu:
*
154