dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Jutro se pomaljalo iz okana, olovno, prokleto jutro zimskog dana, kada sam
najzad legao u postelju, ponevši sobom svoju odluku. Ali pri samom, na samom rubu
svesti pre sna, za trenutak blesnu preda mnom onaj čudni odeljak u knjižici o stepskom
vuku u kome se govori o besmrtnima, a na njega se odjednom nadoveza sećanje da sam
se ponekad, eto, još nedavno, osećao toliko blizak besmrtnicima, da sam u jednom taktu
starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu, jasnu mudrost, koja se tako neumoljivo
smešila. Iskrslo je to preda mnom, zablistalo i ugasilo se, a san se spustio na moje čelo,
težak kao planina.”
(Herman Hese)
152