dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Najprije Ti želim zahvaliti na svemu što si nam poslao, sada imamo o Tebi i
Tvojim akcijama mnogo kompletniju dokumentaciju, nego što smo imali ranije. S
posebnim sam interesom pročitao knjigu Tvojih polemika (ŠTEP ZA ŠUMINDERE) u
kojoj, osim izvanredno duhovitih analiza i komentara, ima i korisnih podataka o
signalizmu itd. I sve ostalo ću, tokom vremena, pažljivo pročitati! Sada bismo se mogli
nešto dogovoriti: bilo bi dobro da nam pošalješ Tvoj tekst o signalizmu, napisan za
Rečnik književnih termina, dopunjen novim podacima i možda nešto više koncentriran na
LIKOVNU dimenziju i djelatnost pokreta. Naravno, mi ćemo nastojati da Tvoj tekst
uskladimo s našim leksikografskim normama, no najvažnije je da se u njemu nađu svi
relevantni podaci, godine, akcije, imena, publikacije, izložbe i sl. Nadam se da ćemo na
taj način, zajedničkim snagama, doći do objektivnog (enciklopedijskog) prikaza pokreta
kojemu stojiš na čelu... Mi ne možemo imati posebne natuknice Signal ili Signalistički
dokumentacioni centar, pa Te molimo da sve to spomeneš u okviru jedinstvenog članka.
Sa što više konkretnih podataka, godina itd. Također, pojam Mail-art spominjemo u
članku o konceptualnoj umjetnosti (u širem smislu), pa ga nećemo posebno obrađivati.
Prema tome, ako je moguće da nam pošalješ tekst SIGNALIZAM, učinit ćeš nam uslugu
i pomoći u radu. Možeš li to učiniti negdje do 1. III 1985. za sada nam to nije hitno?
Vjerojatno ćeš se složiti s našim prijedlogom, pa Te srdačno pozdravljam i unaprijed
zahvaljujem na svemu što ćeš (za nas) još učiniti.
ŽELIM TI USPJEŠNU (SIGNALISTIČKU) 1985. GODINU!!! SRETNO...
Željko Sabol
*
Juče u „Grafosu” uzeo prelom „Dana na devičnjaku”. Ispravio neke greške koje
sam prošlog puta propustio. Danas vraćam. Knjiga će možda pre Nove godine.
*
„Desetog decembra 1948. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija u
Parizu, u palati 'Šajo', usvojila je Deklaraciju o pravu čoveka, pa se taj dan u mnogim
zemljama, članicama OUN, slavi kao Dan prava čoveka. Ova Deklaracija predstavlja
jedan od izvora iz kojeg nacionalna zakonodavstva crpu osnovna načela o pravu čoveka i
sadrži 30 članova koji se odnose na građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna
njegova prava. Važno mesto u Deklaraciji zauzimaju građanska i politička prava ljudi –
pravo na život, slobodu i ličnu bezbednost. Pravo da čovek pred zakonom bude priznat
kao ličnost, da ima svuda podjednaku zakonsku zaštitu, pravo na efikasnu pravnu zaštitu,
zaštitu od proizvoljnog hapšenja, pritvaranja i proterivanja, pravo da bude smatran
nevinim dok se ne dokaže krivica itd. – Od 58 članica Organizacije ujedinjenih nacija, za
Deklaraciju je glasalo 48, dva predstavnika su bila odsutna, dok se osam država, među
njima i Jugoslavija, uzdržala od glasanja. Naša zemlja se uzdržala jer u Deklaraciji nisu u
dovoljnoj meri razrađena prava čoveka u socijalnoj, ekonomskoj i kulturnoj oblasti
društvenog života. Ali, i pored toga, Deklaracija se u našoj zemlji smatra opštim izvorom
međunarodnog prava i Jugoslavija se na nju poziva u svojim spoljnopolitičkim
aktivnostima.”
*
144