dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Žiro – račun: 60811-620-16-300-50-138-55 Beobanka, Beograd
*
Nesporazumi sa Vitom oko knjige. Pokušava da svoju neurozu prenese i na mene
što mu delimično i uspeva.
*
Karl Kempton i Loris Essary obaveštavaju o svojoj novoj (zajedničkoj) knjizi
konkretne poezije.
*
„Najteži kralj, u bukvalnom smislu te reči, na svetu je monarh Taufahau Tupu IV,
vladar ostrva Tonge. Ovaj stasiti suveren je visok metar i devedeset i teži 209 kilograma.
Da li se posle tog merenja još više 'popravio' nije poznato.”
*
„Najstariji pisani jezik je egipatski. Jedna tabla iz Narmera, pisana hijeroglifima,
je nastala oko 3100 godina pre naše ere. I dan danas se taj egipatski jezik, znači nakon
više od 5000 godina, koristi u crkvenom jeziku Kopta. Doduše, više se ne upotrebljavaju
hijeroglifi, koji su se koristili samo do 394. godine naše ere.”
*
„Svami Maudžgiri Maharidž, iz Sahdžanhanpura u Indiji, je neprekidno stajao
preko 17 godina – od 1955. do novembra 1973. godine. Da bi spavao, on je dozvoljavao
komoditet da se nasloni na jednu dasku. Svami je smatrao da će na taj način iskupiti neki
stari greh. Umro je 1980. godine.”
*
Iz Budimpešte, Klub mladih umetnika (Club of Young Artists) šalje veoma
dobar katalog izložbe INTERNATIONAL MAIL – ART EXHIBITION BUDAPEST
1984 koja je u ovom klubu bila održana u septembru. Reprodukcija moga rada, (jedna
vizuelna pesma), na strani 52.
*
„U poeziji se mora biti sâm, videti nadaleko, ako je moguće preko vode, i
privlačiti reči, reči guste od sadržaja, otežale od istorije, tragične reči, realne kao živo
biće.”
(Gotrid Ben)
Ponedeljak, 12. novembar 1984.
„Intelektualci će u društvu zauzimati mesto koje im pripada kada to društvo bude
dovoljno razborito da bi shvatilo kako postoji apsolutni identitet između snaga tela i
intelekta i da je duh rešeto života. Ja ne tvrdim da je duh jednako koristan kao i telo. Ja
tvrdim da nema ni tela ni duha, već postoje modaliteti jedne snage, jednog delovanja koji
su jedinstveni. I pitanje rivalstva ta dva modaliteta ne sme se postavljati.”
(Antonen Arto)
119