dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Nemam novaca, nemam prihoda, nemam nade. Ja sam najsretniji čovjek na
svijetu. Prije godinu dana, prije šest mjeseci, mislio sam da sam umjetnik. Više to ne
mislim, sad jesam. Sve što je literatura, otpalo je od mene. Nema više knjiga koje treba
napisati, bogu hvala.”
(Henri Miler)
Subota 20. oktobar 1984.
Kornhauzer se razboleo, uopšte nije išao u Valjevo. To saznam juče kada sam mu
telefonirao. Po hitnoj pomoći, koja je odmah po pozivu došla, imao je napad bubrega. Iz
razgovora s' njim, (odmah sam otišao do hotela „Slavija” gde je odseo), zaključimo
obojica da se ipak radi o napadu žuči. On je nedavno preležao žuticu, bio je na strogoj
dijeti. Ovde je dijetu prekršio pa su žuč i jetra reagovali. Razmenili smo knjige. Dobio
sam dva primerka njegove antologije „Tragarze zdań” („Nosači rečenica”) a dao mu
jedan zbornik, (koji već ima), „Signalizam u svetu” i drugo izdanje „Gejaka”.
Bolestan s' jakim bolovima u predelu jetre, žuči i bubrega i stalnim nagonom za
povraćanjem Kornhauzer je zažalio što situacija nije drugačija da možemo više da se
ispričamo. Ovako sve je to ostalo za neku drugu priliku.
*
Iz Brazila (Cuioba, Mato Grosso) opet jedan poziv za izložbu koji je debelo
zakasnio.
*
„Najstariji rečnik su pronašli italijanski arheolozi 1976. godine, prilikom
iskopavanja u Tel Mardiku, u Siriji. Rečnik je bio ispisan na glinenim pločama,
sumerskim klinastim pismom, gde je sumerskoj reči odgovarala po jedan reč tada
nepoznatog jezika. Arheolozi su taj prastari jezik krstili imenom 'eblajski', po drevnoj
kraljevini Ebla.”
*
Javlja se S. Pavićević:
15. oktobar 1984. Kragujevac
Dragi Miroljube,
Vraćam Ti zadnje dve MAIL-ART (raz)glednice. Bio sam odsutan cele prošle
nedelje (Zaječar, sva sela okolo, Kopaonik, Kriva Reka), pa zato, kao što ni mene nije
bilo, nisu ni ove dve (raz)glednice stigle na tvoju izložbu. Ipak, do 31. oktobra (ići ću u
Beograd i sve to pogledati).
Danas ti šaljem svoju prvu SP pošiljku. Javi se.
Srdačni pozdravi,
tvoj Sloba.
*
Na izložbi u Salonu bio je Stevan Pešić pa mi kod kustosa, (pošto mene tamo nije
bilo, uopšte retko i samo uveče oko 19 h navraćam), ostavlja ovo pisamce:
113