Oprosti mi, Nataša

s os ta lim našim bro do vi ma. Za taj po sao ni je mi treba
lo pu no vre me na, te sam bio i više ne go radostan.
Pog le dao sam na sat, bi lo je točno po la de vet. Rekoh
sam se bi: »Ser ge ju, za ne ko li ko ćeš sa ti bi ti ili
slo bo dan ili mr tav. Ili, što bi bi lo najgo re, iz vući će te
iz mo ra i kao de zer te ra pos la ti na pri sil ni rad u Si bir,
a za tim strijeljati.«
Bi li su to tre nu ci kad bi se svat ko dru gi na mom
mjestu pokolebao.
Sa da sam tu, ja, Ser gej Kour da kov, čas nički pi tomac
u Sov jet skoj mor na ri ci, od li ko van kao sja jan
komunistički omladinski rukovodilac, koji je od svoje
os me go di ne u sva koj ško li bio bi ran za vođu Komunističke
omladinske organizacije i koji je na koncu
izab ran da 1200 sov jet skih dočas ni ka po dučava
komunizmu.
Za pet dana očeki va li su me u ba zi naše flo te gdje
sam tre bao bi ti prim ljen u Ko mu nis tičku par ti ju kao
iz građen član, a na kon to ga čeka lo me je dob ro mjesto
u sovjetskoj miliciji. Sagledavajući takvu budućnost,
imao sam se zašto po nov no vra ti ti u Sov jet ski
Sa vez. Ali to ni je bi lo dovolj no. Ka ko bi lo da bi lo,
znao sam da ono što tražim ni kad neću naći u ko munis
tičkom sus ta vu o ko jem sam to li ko to ga znao.
»Tri i pol mi lje«, raz mišljao sam i u tišini raz matrao
sve mo gućnos ti. Bit ću si gu ran tek u sa mom
se lu. Kad bih bio sa mo po la mi lje uda ljen od kop na,
mog la bi me pro naći i uh va ti ti op hod nja. Sa mo se lo
i lju di u nje mu pružali su mi si gur no st. Ali to sa da
znači da mi do nje ga tre ba ot pri li ke sat vre me na. Već
sam izmjerio temperaturu mora -4°C. U tim sjevernim
vo da ma dulje zad ržava nje u mo ru bi lo je i pi ta nje
živo ta ili smr ti. Proci je nio sam da bih u mo ru mo gao
7