Oprosti mi, Nataša

Držao sam se čvr sto za ivi cu gre be na. Sva ki uda rac
valova ubrzavao je moje penjanje, sve dok konačno
ni sam mo gao odoz gor gle da ti na njih ka ko se lo me
pod mojim nogama.
Ka ko je napeto st po pušta la, os jećao sam sve veći
umor. Ne ko sam vri je me sje dio tre sući se od stu de ni
i cvo koćući zu bi ma. Ni sam više bio u sta nju ov la da ti
žes to kim dr hta njem ci je loga ti je la. Pro gu tao sam
mno go sla ne vo de, bijah žedan i prom r zao. No znao
sam da na grebenu ne mo gu os ta ti. Bilo je ot pri li ke
pet sa ti iz jut ra, a ja sam u de set na večer skočio u vodu.
U međuvremenu su na »Elaginu« sigurno primi
je ti li moj nes ta nak. A ja sam, eto, još uvi jek na
mor skoj stra ni li ti ce. Smi ri li se olu ja, la ko bi me u
svitanje mogli otkriti dalekozorom. Imao sam osjećaj
da bi sva ki čas iz mag le mo gao iz ro ni ti čamac s naoružanom
ophod njom, a to bi za me ne značilo kraj,
jer oni će imati na log da me vra te živa ili mr tva, a ja
više ne mam sna ge da im se odup rem. Ni sam više smio
os ta ti na mor skoj stra ni li ti ce. Mo rao sam tražiti sigurno
st se la gdje žive lju di. Pe njao sam se da lje. Bijaše
ono strm gre ben ko ji se di zao iz nad mo ra ot pri li ke
65 m. Ipak sam us pio stići do vr ha i pona dao se da
sam na si gur nom.
Ali ne! Sr ce mi je go to vo pres ta lo ku ca ti. Uopće
ni sam bio na kop nu. Se lo je ležalo na dru goj stra ni
za lje va, uda lje no ot pri li ke još tri kilomet ra. Mo rao
sam po nov no pli va ti! U gla vi mi se vr tje lo. Više ni sam
bio u stanju jasno sagledati svoju situaciju. Jedina mi
je mi sao još bi la što prije se do moći se la, pri je no što
dođu i od ve du me.
Ali up ra vo to mi je iz gle da lo ne mo guće. Sna ga mi
je bi la na iz ma ku. Bio sam na po la smr znut i dr htao
20