Oprosti mi, Nataša

me va lo vi ba ca li amo-ta mo, stal no sam bio svjes tan
to ga gdje bi se mo ra lo na la zi ti kop no.
Ni sam shvaćao ka ko mi se to do go di lo, ali sam
znao da mi se život ne prib ližava kra ju. Ta da sam odjed
nom pred sobom u mag li začuo stra ho vi tu bu ku.
Zap ljus nuo me je go le mi val očaja. »Da to opet ni je
brod? Ili ne ki od dru gih bro do va? Zar sam opet pli vao
uk rug?«
Svom sna gom sam zap li vao po kušava jući se udaljiti
od bu ke. Kad se kroz kišu i ma glu mog lo nešto
ma lo razaz na ti, ug le dao sam gre ben ko ji se str mo
iz di zao iz vo de. Pra vi gre ben! Bu ka ko ju sam čuo bila
je bu ka va lo va ko ji su se o nj lo mi li. Bio je to gre ben,
čvr st i go lem! Sti gao sam na kop no!
»Us pio sam! Zais ta sam us pio!« – Sr ce mi je poskočilo
od uz buđenja.
No kad sam vi dio ko jom sna gom va lo vi tuku o
gre ben, na mah je zam r lo mo je odušev lje nje. Ako me
sa mo je dan val zah va ti i uda ri mnome o sti je nu, polo
mit će mi sve kos ti. »Još ni si slo bo dan«, re koh sam
se bi. I opet se po mo lih Bo gu i na no vo os je tih da je
On uza me.
Zais ta bi jaše čudno što sam i na kon pet sa ti prove
de nih u vo di bio dušev no pos ve pri se ban. Gle dao
sam kako valovi divljački udaraju o stijenu. Pričekao
sam po go dan tre nu tak i iz među dva uda rca va lo va
do ko pao se kop na. Us pio sam! Čvr sto sam se pri pio
uza sti je nu. Po pr vi put na kon pet sa ti os je tio sam
čvr sto tlo pod no ga ma.
Br zo sam se pe njao uza sti je nu ka ko me slje deći
val ne bi mo gao zah va ti ti i po nov no srušiti u mo re.
Pe njao sam se sve dalje od mor ske pov ršine. U taj je
čas po da mnom val uda rio svom si lom o ka men.
19