Oprosti mi, Nataša

vrijeme ne stig nem do ko pna, on da ni kad i neću.
Pli vao sam, mis lio sam, u smje ru kop na. Već sam se
prije bio naučio koristiti kretanjem valova, što mi je
ovaj put ja ko po mog lo u pli vanju. Da sa mo nije bi lo
ta ko hlad no! Uz mag lu, hlad noća mi je bi la najveći
nepri ja telj. Trošila mi je svu snagu, tre sao sam se od
stu de ni dok sam pli vao. Ali od mi cao sam nap ri jed.
Pli vao sam ta ko da sam se po jed nom va lu pe njao, a
po dru gom spuštao, i ta ko opet une dog led.
Pli vao sam i pli vao, a on da sam – ba ci vši pog led
na osvije tljene broj ke svo je ure – us ta no vio da pli vam
već tri sa ta. Mo rao bih sa da bi ti bli zu oba le! Pri pomis
li na to sr ce mi je jače za ku ca lo.
U tom tre nu jak na let vjet ra rastje rao je mag lu. S
na po rom sam po kušavao vid je ti ma kar i kra jičak kopna.
I ko načno sam ug le dao – jed va zam jet ljiv u ta mi,
mag li i kiši – ve lik crn šiljak ko ji je stršio iz vo de.
»Kop no! Gre ben! Us pio sam!« Sr ce mi je od uzbuđenja
jače zakucalo. »Uspio sam. Prekrasno«, pomislih.
Jed nos tav no prek ras no! Ni jed na sli ka u mom
živo tu ni je mi se učini la lje pšom od one str me sti je ne.
»Us pio si, Ser ge ju! Us pio si!« Čes ti tao sam si. Pli vao
sam pre ma sti je ni i neo baz ri vo trošio zad nje za li he
sna ge. Sad ih više ne tre bam. Opet je za ne ko li ko
trenutaka nestalo magle. Zaprepašten, buljio sam u
smjeru stijene.
»O, ne!« – krik nuo sam očaj nički. »Ne, to ne
može bi ti is ti na!« Ali bi la je is ti na. Sti je na je bio
»Ela gin«. Tri sa ta u onoj hlad noći, sva sna ga potrošena,
a ja na is tom mjes tu odak le sam i pošao.
Za tak vo što uo pće ni sam imao plana. Što da radim?
Svje tla koja su pro bi ja la kroz ok na iz gle dala su
mi ta ko priv lačno i top lo. Možda bi bi lo dob ro da
16