Oprosti mi, Nataša

eflek to re i os vi jet li li tam nu vo du na ko joj bih ja u
ovom nev re me nu iz gle dao po put patke ko ja se ljuljuška
amo-ta mo na va lo vi ma. Znao sam da brod ima
prvorazredno oružje s teleskopom i dalekozorom za
ot kri va nje cilja, a nji me bi me bi lo is to ta ko la ko pogo
di ti kao i ri bu u stak len ki. Čak i kad bih se po kušao
bra ni ti da sam nes ret nim slučajem pao s bro da, pa piri
pričvr šćeni oko mo jih bo ko va svje dočili bi suprotno.
Po nov no i po nov no sam pu nio pluća, zaranjao i
pli vao ko li ko sam brže mo gao. Us ko ro sam bio to li ko
uda ljen od bro da da sam mo gao pli va ti po pov ršini
ka ko bih imao bo lji preg led ci jele si tua cije. Tek ta da
sam postao svjestan omamljujuće hladnoće. Čizme i
mo ja de be la od jeća upile su to li ko vo de da su mi goto
vo udvos tručile tje les nu težinu. Po seb no su mi
čiz me bi le teške i, po put vreća punih ka me nja, povlačile
me u du bi nu. To mi je otežava lo pli va nje.
Od jed nom me je zap ljus nuo go lem val, pa sam pomis
lio da mi ne ma spasa. No ipak sam se opet us pio
oslobo di ti i izroni ti na pov ršinu hva ta jući iz no va
zraka. »Oh, te čiz me! Kak vu sam sa mo pog rešku
učinio! Si gur no će me ova ma la pog reška sta ja ti života.
Ser ge ju«, re koh sam se bi, »ti si već mr tav.«
Mo rao sam se os lo bo di ti čiza ma, i to što pri je, ili
će me sljedeći val zasigurno pokopati. Hitro sam izvu
kao nož i od re zao no ga vi ce hlača, a za tim sam izre
zao i svoj teški pu lo ver. Dubo ko sam udah nuo,
za ro nio i počeo raz re zi va ti i li je vu čiz mu. U tom očajnom
po ložaju pa la mi je na um sta ra šalji va iz re ka
ko ju sam inače čes to ponav ljao: »Želio bih um ri je ti
s čiz ma ma na no ga ma.« Ali ni kad pri je u živo tu ni sam
ni pomis lio da bi me čiz me mog le sta ja ti živo ta. I
da lje sam po kušavao re zati i piliti, no koža ko ja je
14