Zvijezde se najbolje vide noću

BRUNO FERRERO
Ma le pri če za du šu

BIBLIOTEKA »ANIMA«
Knjiga 14
1. B. Ferrero, Priče iz pustinje
2. B. Ferrero, Važna je ruža
3. B. Ferrero, Zrikavčev pjev
4. B. Ferrero, Ima li koga gore?
5. B. Ferrero, Krugovi u vodi
6. B. Ferrero, Samo vjetar zna
7. B. Ferrero, Ponekad je dovoljna sunčeva zraka
8. B. Ferrero, Tajna crvenih ribica
9. B. Ferrero, Život je sve što imamo
10. B. Ferrero, Ali mi imamo krila
11. B. Ferrero, Cvijeće jednostavno cvjeta
12. B. Ferrero, Ima li još plesača?
13. B. Ferrero, Ševa i kornjače
14. B. Ferrero, Zvijezde se najbolje vide noću
Naslov izvornika:
Bru no Fer re ro, È di not te che si ve do no le stel le.
Pic co le sto rie per l’a ni ma
© 2012 by Edit ri ce ELLEDICI, Leu ma nn (To)
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod
© 2012 by SALESIANA d.o.o.
Srebrnjak 101, Zagreb
E-pošta: salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Bože Tadić
Prijevod: Anto Stojić
Grafička oprema: Marijan Osman
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.
1 2 3 4 5 • 16 15 14 13 12
Tiskano u Hrvatskoj (rujan 2012) Printed in Croatia (September 2012)

BRU NO FER RE RO
Ma le pri če za du šu
SALESIANA
ZAGREB, 2012.

Zvijezde
Kri za je sve po go di la i svi su gu ta li kned le. Ta ti na
se plaća sta nji la i pos vu da se go vo ri lo sa mo o šted nji.
Za večerom je obično vla da la šut nja, ni ko mu ni je
bi lo do priče.
Onda je mama iznenada zapljeskala rukama da privuče
pozorno st.
»Us ta ni te i svi za mnom!«
Zbu nje ni ukućani sli je di li su je u ma li vrt iza kuće.
»Pogledajte nebo!« – zapovjedila je.
Svi su pogledali gore.
Na tamnome nebeskom svodu blistale su prekrasne
zvi jez de. Kad se čov jek u njih zag le da, uh va ti ga vrtog
la vi ca te mu se učini da će ga sve to svjet lu ca vo mnoštvo
po vući u svo je bes kraj ne vi si ne.
Svi su se os jećali maleni i nez nat ni. Stis nu li su se
jedni uz dru ge u čvrst zag r ljaj.
Ta ve ličan stve na di vo ta obu ze la ih je i oh rab ri la.
Otvo re ni bez vre me ni bes kraj širio im je sr ce i dušu.
Kao da im se ob ja vi la na da pu na nečeg no vog.
»Zvi jez de se naj bo lje vi de noću«, rek la je ma ma.
Pokazujući im crtež, nasmiješena učiteljica pitala je djecu:
»Od čega se pra ve zvi jez de?«
5

»Od svjet los ti«, odgo vo ri Andri ja od lučno, prem da
nije baš puno razmišljao o onome što je rekao.
»A zašto?« – upi ta oduševljena učiteljica.
»Zato što je na zemlji mrak.«
(Prema: A. D’A ve nia)
6

Pobješnjele životinje
Jednoga su dana životinje organizirale prosvjednu
povorku. Bučna ali dobro pripremljena povorka prošla
je gradom. Neki su majmuni zadirkivali prolaznike,
je dan je oran gu tan raz bio iz log, a dvi je prep lašene
ov ce, iz poz na tih raz lo ga, ni su želje le stu pa ti bli zu
vu ko va.
Kad su došli do Tr ga Sv. Iva na, pred stav ni ci ne kih
sku pi na izašli su na po zor ni cu i pročita li pri tužbe na
ljude koji ih bezočno iskorištavaju.
»Uzimaju moje mlijeko«, potužila se krava.
»Meni odnose jaja«, prosvjedovala je koka.
»Žderu moje meso«, vikala je svinja.
»Nas ubi ja ju ra di ulja«, tužio se je dan kit.
Slične pritužbe iznijeli su: pčele, koze, krokodili i neke
dru ge živo ti nje.
Na kra ju se po ja vio i puž.
»Ja imam nešto što lju di ja ko ci je ne i čime os ku dijeva
ju. Uze li bi mi to da mo gu. Ja, nai me, imam vremena.«
»A tko od vas zab ri nu to šću može svo me sta su do da ti
jedan lakat?« (Mt 6,27)
7

Psić
Na og ra di u voćnja ku jed ne kuću na kra ju gra da
stajao je natpis »Prodajem rasnu štenad«.
Ne ki je dječak poz vonio, a kad se do maćin po ja vio,
gur nuo je dečko ru ku u džep i re kao: »Imam dva
eu ra i 37 ce nta. Mogu li pog le da ti šten ce?«
Čov jek je zvi znuo i iz kućice na ko joj je pi sa lo »Lady«
izašla je ku ja ot mje na držanja ko ju je prati lo pe te ro
štenadi. Jedno je malo šepalo.
»Što mu se do go di lo?« – upi tao je dječak.
»Ve te ri nar je re kao da ima bla go is kriv lje nje šape.
Vjerojatno će šepati cijelog života.«
»Ku pio bih ga, ako je mo guće«, po nu dio je dječak.
Gaz da mu ga je htio pok lo ni ti, ali dječak je od go vo rio:
»On je je dnako vri je dan kao i dru gi, sva ki ću tje dan
donositi novac dok ne namirim njegovu cijenu.«
»Ali zašto ku pu ješ bo le sna psa? Neće moći trčati s
to bom niti ćeš s njim moći u pla ni ne!«
Dječak se sa gnuo i za sukao no ga vi cu da po kaže svoju
no gu. Bila je is kriv lje na i ima la me tal nu šip ku.
»Zna te, ni ja ne mo gu trčati, psić tre ba ne ko ga tko
će ga razumjeti.«
8

Pob jed nik na nat ječaju »di je te go di ne« bio je dječak
ko ji je u sus jed stvu imao osam de setogo dišnjeg star ca,
kojemu nedavno bijaše umrla žena.
Kad je vi dio ka ko starac plače, pres kočio je ogradu, sjeo
starcu na ko lje na i dugo ostao s njim.
Kad se vratio kući, mama ga je upitala što je rekao starcu.
»Ništa«, od go vo r io je dječak. »Umrla mu je žena i loše
se osjećao, pa sam sjedio i pomogao mu plakati.«

Leptir
Je le na je ra do šeta la šumom. Bi la je nježna, zaig rana
dje vo jčica, a šuma je pos ta la nje zi no omi lje no
skrovište.
Jed no ga je da na u šetnji šumom ug le dala lep ti ra koji
se bi jaše zap leo u ku pi nov grm.
Pažlji vo ga je uh va ti la za kri la i os lo bo di la. Lep tir je
odlepršao, a onda se odjednom vratio i pretvorio u
prekrasnu vilu. Jelena je zanijemjela od čuda, jer je
vile susretala jedino u knjigama priča za djecu.
»Zahvalna sam ti na tvojoj velikodušnosti i spremna
sam ti is pu ni ti jed nu želju«, rek la je vi la.
Dje vojčica se načas za mis li la, a on da će: »Želim bi ti
sretna.«
Vi la se nad vila nad nju, šapnula joj na uho ne ko li ko
ri ječi i nes tala.
Jelena je otada bila najsretnija u selu.
Kad bi je pi ta li za taj nu to li ke sreće, ona bi smi ješeći
se rek la: »Držala sam se vi linoga sav jeta.«
Prošle su godine i desetljeća. Jelena je postala draga
sta ri ca. Nje zi ni su se unu ci bo ja li da će taj nu sreće
odnijeti sa sobom u grob.
»Re ci nam, mo li mo te, što ti je rek la dob ra vi la«,
pi ta li su sva kod nev no.
10

Dra ga je sta ri ca, smi ješeći se, od go vo ri la: »Ot kri la
mi je da će svi, ma ka ko bi li si gur ni, tre ba ti mo ju prisutnost!«
Što bih bio bez te be ko ja mi do la ziš u sus ret?
Što bih bio bez tebe?
– Samo srce u usnuloj šumi, samo tre nu tak zaustavljen
na sa tu.
Što bih bio bez tebe do li za muc ki va nje?
(Aragon)
11

Ko va ni ca
Bila u jednom gradu prekrasna katedrala s visokim
zvo ni kom. No građevi na je bi la nedov ršena, na zvoni
ku ne bijaše zvo na.
Biskup je odlučio nabaviti zvono primjereno veličanstvenoj
ka ted rali. Sto ga je po zvao građane da pri ku pe
što više sreb r nih predme ta ka ko bi se od njih iz li lo
srebrno zvono.
Prikupljanje je započelo.
Biskupovu povjereniku, prelatu zaduženom za skupljanje
priloga, jednoga je dana došla siromašna udovica
i pri ložila sreb r ni no včić, sve što je ima la. Pre lat je
no včić pri mio s pod smjehom, a on da ga je, čim je
žena izašla, ba cio kroz pro zor.
»To se daje prosjacima. Našem veličanstvenom djelu
to ništa ne znači! Što će na ma, ko ji služimo ve li kim
djelima, taj neznatni sitniš?«
Akcija prikupljanja srebra pobudila je veliko zanimanje
javnosti. Skupljeni su prilozi u srebru pretopljeni
u prekrasno zvono kojemu u cijelom svijetu ne bijaše
premca.
Na Us krs je obav lje na pos ve ta sreb r nog zvo na podignu
tog na vrh zvo ni ka.
Bis kupu je pri pa la čast da pr vi po vuče ko nop i zazvoni.
12

Zvono se međutim nakratko oglasilo i zamuklo.
Umi ješalo se teh ničko i stručno osob lje, ali nit ko nije
znao ob jas ni ti zašto je zvo no zašutje lo.
Bis kup se po mo lio Bo gu da mu ot kri je pra vi raz log.
Jed ne noći Božji mu je a nđeo ot krio što je pre lat zadužen
za pri kup lja nje pri lo ga učinio sa sreb r nim
novčićem siromašne udovice. Biskup je prelata pozvao
na odgovornost i tražio objašnjenje. Nakon toga
su obo ji ca čet ve ro noške pom no pret ražila vrt is pod
pro zo ra dok ni su pronašla od bačeni no včić.
Biskup je zapovjedio da se zvono ponovno pretopi,
ali ovaj put je u nje mu bio i no včić si ro mašne udo vice.
Kad su ne ko li ko tje da na kas ni je po nov no po kušali
zazvoniti, zvono se oglasilo najljepšim zvukom koji
su ika da čuli.
Bog čuje sva ki ot ku caj tvo ga sr ca.
13

Tema
Učiteljica je čekala na razgovor s Matejevim roditeljima.
Oni se ne dav no bi ja hu ras ta li, a za ko ju su
minutu trebali doći na razgovor o dječakovu lošem
školskom uspjehu i neprimjerenu vladanju.
Ma tej, sin je di nac, uvi jek je bio do bar učenik, ve dar
i spre man na su rad nju.
U raz red je pr va ušla Ma te je va majka i sje la na sto lac
is pred ka ted re. Ma lo za tim došao je i otac. Njih dvoje
su razmijenili poglede iznenađenja i negodovanja.
Za tim su, pra veći se da jed no dru go ne vi de, gle da li
svatko na svo ju stra nu.
Učite lji ca je tražila pra ve ri ječi da ob jas ni što su kao
ro di te lji učini li svom dje te tu, no ni je ih baš na la zi la.
On da je ro di te lje od ve la do klu pe u ko joj inače sje di
njihov Matej i rekla: »Pogledajte!«
Na klupi je stajao napola savijen list školske zadaće
nak vašen su za ma. Bio je is pi san s obje stra ne, ali na
nje mu ni je bio sas ta vak na za da nu te mu, ne go je na
stotine puta bila ispisana samo jedna rečenica.
Učiteljica je šutke rastvorila list i pružila ga Matejevoj
maj ci. Ona je pročita la i bez ri ječi pre da la mužu. Otac
se je naj pri je nam rštio, a on da raz ved rio. Krat ko je
raz mišljao nad tim naškra ba nim ri ječima, no to je
iz gle da lo po put vječnos ti.
14

Na kra ju je pažlji vo po nov no sa vio li st i sta vio ga u
džep, a on da ženi pružio ru ku. Ona je ot r la su ze i
nas miješila mu se. Prid ržao joj je ka put, a onda su
izašli za jed no.
Na lis tu je pi sa lo: »Ma ma, ta ta, vo lim vas... Ma ma,
ta ta, vo lim vas... Ma ma, ta ta, vo lim vas...«
Ovaj svi jet je pun bi vših muževa i bi vših žena, ali bi vša
djeca ne postoje.

Dan po mi re nja
Ne ki do bar čov jek bio je odušev ljen židov skim
obredom slavljenja Jom Ki pu ra, Dana po mirbe, najsvečanijeg
i naj sve tijeg židov skog blag dana u go di ni.
To je dan ka ja nja kad Žido vi mole Bo ga da im op rosti
grijehe.
On ga je od lučio ta kođer sla vi ti, ia ko ni je bio Židov.
Obavljao je sa mo dio ob re da. Jed nom godišnje načinio
bi dva po pi sa gri je ha, ok re nuo bi se pre ma na jvišoj
planini i visoko prema nebu uzdigao prvi popis.
»Gos po di ne, evo gri je ha ko ji ma sam gri ješio pro tiv
tebe«, uzviknuo bi i zatim pročitao počinjene grijehe.
»Uta jio sam po rez više pu ta, dva naest pu ta kri votvorio
račune. Pre va rio sam ženu, bio nep ra ve dan
prema bližnjima. Lagao sam, klevetao, danima sam
zaboravljao na tebe. Mnogo sam zgriješio, molim te
da mi op ros tiš.«
Za tim bi ras tvo rio dru gi po pis, po di gao ga pre ma
ne bu u smje ru naj više pla nine i go vo rio: »Evo po pisa
gri je ha što si ih ti počinio pre ma me ni. Dao si mi
mno ge oba ve ze na rad nom mjes tu. Moja se je kći
raz bo lje la, prem da sam mo lio za nju. Pri ja telj u ko jega
sam imao pov je re nja, ok rao me. Pret r pio sam
mno go u pro met noj nes reći ko ju nisam skri vio.«
16

Na kon dru gog čita nja, čov jek je zav ršio ob red ovim
ri ječima: »Bio sam nep ra ve dan pre ma te bi, a ti si bio
nepravedan prema meni. No, danas je dan pomirenja.
Ti zaboravi moje grijehe, a ja ću zaboraviti tvoje, pa ove
godine možemo opet živjeti zajedno kao prijatelji.«
Je dan voj nik upi ta star ca op rašta li Bog grešni ci ma.
Starac odgovori: »Kad ti se ka put po de re, ba ciš li ga u
stare kr pe?«
»Ne, zakr pam ga i dalje nosim«, reče vojnik.
Starac zaključi: »Ako ti pa ziš na svoj ka put, misliš li
da Bog neće biti milosrdan prema svojoj vlastitoj slici?«
17

Mlada breskva
Na obronku brežuljka rasle su prekrasne breskve.
U pro ljeće su nji ho ve ras cvje ta le krošnje iz gle da le
kao ružičas ti ob laci koje su pro laz ni ci s užit kom promat
ra li.
Us red voćnja ka ras la je jedna po nos na mla da breskva.
Kad su kon cem ve ljače da ni pos ta li nešto top li ji,
mlada je bres kva počela zapitki va ti: »Je li vri je me,
možemo li cvje ta ti?«
»Str pi se, ma la, još ni je vri je me. Mo gu za pu ha ti
hlad ni vjet ro vi, može pas ti i sni jeg. Pričekaj, doći će
tvoje vri je me!« – odgo vo ri la joj je sta ra bres kva iz
susjedstva.
Mla da je bres kva kim nu la gra na ma, ali je u se bi gu n-
đala i pripremala pupoljke za otvaranje.
»Ove sta re bres kve su mi za vid ne!« – mis li la je uvjere
na da je u pra vu.
Posljednjih večeri veljače, obasjana zadnjim sunčevim
zra ka ma, mla da je bres kva opet upi tala: »Mo gu li
sada cvjetati?«
Sta ra je bres kva od go vo rila: »Ne, dra ga mo ja, još
ni je pro ljeće, mog lo bi bi ti još hlad nih da na.«
»Aj me me ni, što ste vi sta re bres kve do sad ne! Ponavljate
uvijek isto: pazi, čekaj, nije vrijeme, strpi se.
18

Sadržaj
Zvijezde 5
Pobješnjele
životinje 7
Psić 8
Lep tir 10
Kovanica 12
Tema 14
Dan pomirenja 16
Mlada breskva 18
Kraljevi uštipci 20
Pas tir 22
Brat 24
Ra ne 27
Susjeda 28
Ner voz na ura 30
Kamen 33
Odbačeni
komadići stak la 35
Maslina 37
Transplantacija 39
Staklenka 41
Požar 43
Sitničav čov jek 44
Vi li na taj na 46
Noć 48
Čovjek
ko ji je tražio sreću 49
Sladoled 52
Obećanje 54
Propusnica 56
Sladići 58
Dva oto ka 60
Ko ma 62
Duga za di va 65
Pas 68
Pliško 71
Ci pe le 74
Znak 76
Glazba 77
Por tu gal ska baj ka 80
83