Važna je ruža

»Moj život je vr lo kra tak. Kad dođu ve li ki vjetro vi,
možda ću nes ta ti.«
»Je li ti žao?«
»Ma lo je st. Imam do jam da ničemu ne služim.«
»I ja ću se br zo pret vo ri ti u kišu i pasti. To je mo ja
sudbina.«
Si pi na se ma lo za mis li pa upi ta: »Znaš li da mi kišu
zovemo rajem?«
»Ni sam znao da sam ta ko važan«, reče ob lak.
»Sta re si pi ne su zna le pričati o lje po ta ma kiše. Ta da se
mi od je ne mo prek ras nim plaštem od tra ve i cvi jeća.«
»Is ti na je, to sam i sâm vi dio.«
»Ja ih vjerojatno nikad neću vidjeti«, zaključi tužno
Diga.
Ob lak ma lo raz mis li pa reče: »Mo gao bih po te bi
iz li ti svo ju kišu...«.
»Ali on da ćeš um ri je ti...«
»Ti ćeš za to proc vje ta ti«, reče ob lak i spus ti se u
obliku obilne kiše.
Sutradan je mala sipina procvjetala.
Jedna od najljepših molitava koje poznajem kaže: »Gospo
di ne, učini me svje tilj kom. Ja ću gorje ti, ali svi jet lit ću
drugima«.
15