Stare dobre priče

BRUNO FERRERO
za vjeronauk i katehezu
SALESIANA

Bruno Ferrero
STARE DOBRE PRIČE
za vjeronauk i katehezu

Naslov izvornika:
Bruno Ferrero, Sto rie bel le buo ne per la scuo la e la ca tec he si
© 1995 by Editrice EL LE DI CI, Torino
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod:
© 2012 by SALESIANA d.o.o.
Srebrnjak 101, Zagreb
E-pošta: salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Rudi Paloš
Prijevod: Anto Stojić
Grafička oprema: Marijan Osman
Fotografija na naslovnici: Patrik Macek
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: »Denona«, d.o.o., Zagreb
1 2 3 4 5 • 16 15 14 13 12
Tiskano u Hrvatskoj (prosinac 2012) Printed in Croatia (December 2012)

BRUNO FERRERO
za vjeronauk i katehezu
SALESIANA
ZAGREB, 2012.

BIBLIOTEKA »POMAGALA«
Knjiga 28
1. P. Crnjac (ur.), Svi za sve (prvi dio)
2. P. Crnjac (ur.), Svi za sve (drugi dio)
3. P. Crnjac (ur.), Poezija blagdanskom trenutku
4. P. Crnjac (ur.), Poezija zajedničkoj radosti
5. P. Crnjac (ur.), Pjesme Mariji
6. N. Hohnjec, Biblija u pastoralnom radu
7. N. Hohnjec, Biblija u euharistijskom slavlju
8. Biblijski kviz
9. J. R. Navarro, Mudrost odrastanja
10. F. W. Niehl – A. Thömmes, 212 metoda za nastavu vjeronauka
11. U. De Vanna, Mladi u skupini
12. A. Stojić, Sunčana strana blagdana
13. M. Bravo, Svibanj s Marijom
14. F. Flores, Prvopričesnička slavlja
15. J. Belben – T. Cooper, Igre i aktivnosti s Biblijom
16. Dikasterij za pastoral mladih, Pastoral mladih
17. M. Durando – A. Martelli (ur.), Mladi animator
18. Analitičko-tematsko kazalo Katekizma Katoličke crkve
19. B. Ferrero, Priče za Božić, došašće i Bogojavljenje
20. B. Ferrero, Poučne priče za katehezu, propovijedi i vjeronauk
21. B. Ferrero, Druge priče za vjeronauk i katehezu
22. E. Bianco, Lectio divina. Susret s Bogom u njegovoj riječi
23. M. Roos, Prva pričest. Ideje za praktični rad, propovijedi i priče
24. B. Ferrero, Nove priče za vjeronauk i katehezu
25. Družba sestara Kćeri Marije Pomoćnice, Da život imaju, u izobilju da ga imaju
26. A. Gasparino, Sakrament oproštenja
27. R. i K.-H. Schneider, Od Noe do Pavla. Biblijski igrokazi za djecu osnovnoškolske dobi
28. B. Fer re ro, Sta re dob re priče za vje ro nauk i ka te he zu
29. B. Fer re ro, 365 malih priča za dušu
4

Ono što kaže ne ka priča sta lo bi u ora ho vu ljus ku.
Istodob no to ne bi sta lo ni u svih se dam svje to va.
El Ha dj Ah med

UVOD
Bio čov jek po ime nu Ja kov. Bijaše si ro mašan, ali bez brižan i
sre tan, prem da ni sam ni je znao zbog čega. Slo bo dan kao pti ca, nepo
p rav ljiv sa njar.
Čini lo mu se da je svi jet siv, grub, pu st, bez dušan, i to ga je ja ko
žalostilo.
Pi tao se: »Što bih ja mo gao učini ti da svi jet bu de bo lji? Da u ova
tužna bića ko ja se ne oba zi ru na svo je bližnje une sem dob ro te i ljuba
vi, da im po kažem put do sreće?« Raz mišljao je o to me ho da jući
gradskim ulicama. Pozdravljao je svakoga, ali mu nitko nikad nije
odzdravio.
Jed no ga jut ra, dok je pro la zio ne kim pustim tr gom, pa de mu na
pa met jed na ide ja. »A da im počnem pričati priče?« – za pi tao se.
Po peo se na klu pu i počeo glas no go vo ri ti. Sta ri ji svi jet je bio iznenađen,
a dje ca bi se načas zaus ta vi la, pos lušala, pa nasta vi la
svojim putem.
Ja kov je znao da se svi jet ne može pro mi je ni ti u jed nom da nu i
ni je odus tao. Došao je i drugog dana na is to mjes to i u vje tar go vorio
naj lje pše ri ječi ko je je u sr cu nosio. Po netko od malob roj nih koji bi se
zaus ta vi li, upu tio bi mu podrug ljiv osmi jeh. Bi lo je i onih ko ji su
mis li li da je lud. No on je pri po vi je dao s jed na kim odušev lje njem.
Mis lio je: »Ri ječi ko je si jem jed nom će nik nu ti, pro bu dit će duše.
Sto ga mo ram pričati i pričati.«
Do la zio je upor no sva ko ga da na na trg i lju di ma s lju bav lju pripo
vi je dao naj lje pše priče. Slušatelja je biva lo sve ma nje, a na kra ju
je pričao sa mo sjenkama lju di ko ji su žuri li mi mo nje ga.
7

Ipak, nije odustajao.
Ot krio je da ne zna i ne želi ništa dru go do li pričati svo je kras ne
priče pa i on da ka da one niko ga ne za ni ma ju. Pričao je zat vo re nih
očiju, uživao u sva koj ri ječi ne oba zi rući se na slušate lje. Lju di ne
sa mo da ni su slušali, ne go su mjes to s ko je ga je do pi rao nje gov glas
zaobilazili u sve većem luku.
Prolazile su godine. Jedne zimske večeri, dok je pripovijedao neku
za nim lji vu priču, os je tio je ka ko ga net ko iz po lu ta me vuče za
ru kav. Ot vo rio je oči i ugle dao dječaka koji mu se pod rug lji vo kreveljio.
»Zar ne vi diš da te nit ko ne sluša? Nika da te nisu slušali a nika
da i neće. Koga vra ga on da gu biš vri je me?«
»Vo lim svo je bližnje«, reče Ja kov. »Kad se ti još ni si bio ni ro dio,
došao sam ova mo pri po vi je da ti da bi lju di pos ta li sret ni.«
Dječak mu se pod smjeh nu: »Ja dni lu donjo, pa je su li pos ta li sret ni?«
»Nisu« , od go vor i Ja ko v od m a hu ju ć i gla vom .
»Zašto si i da lje ta ko tvr dog lav?« – upi tao je malac sažal no motreći
Jakova.
Ja kov na tren zas ta de.
»Ja ću i da lje pri po vi je da ti, pričat ću sve do smr ti. Pričao sam da
pro mi je nim svi jet...« Zašutio je, a on da mu se li ce oza ri lo pa je nado
dao: »Da nas pri po vi je dam zato da svi jet ne promi je ni me ne.«
Svi jet je da nas pos tao od bo jan, ok ru tan, nji me je zavlada la
hlad na teh no lo gi ja, ali up ra vo sto ga su se vra ti li pri povje da či. Došli
su iz duše svi je ta da lju di ma kažu što ih čini »čo vječ nima«.
Lju di pri po vi je da ju da na vi jeste ono u što vje ru ju i čemu se
na da ju. Pri po vi je da ju za to što je život up ra vo prot kan vre menom,
sus re ti ma i pričama. Svat ko je od nas jed na priča.
Sva ka je priča po ma lo kao san, sas to ji se od svjes no ga i nesvjes
no ga, od želja i stra ho va, ra dos ti i sva kod nevnih bri ga,
do b ro poz na tih stva ri i taj ni.
Priča je živa, diše, kao živo biće; pu na je pre div nih sup rotnos
ti. Sva ki put je is ta i raz ličita jer od ražava stra ho ve i želje
čov ječan stva.
8

Beskrajni otkucaji ljudskog srca
Ro di te lji i od go ji te lji pričaju priče kako bi iz razili slo bo du,
krea tiv no st i mud ro st ko ja u nji ma dri je ma. Pri po vi je da nje je
pra vo umi jeće, bo ga to i bez gra nično, dje lo ve li ko dušnos ti i ljuba
vi. Bu di dječje os jećaje i nji ho vu po zor no st, a od ražava svi jet
pažlji va spo ra zu mi je va nja.
Osjećaji su temelj sva ke priče.
U mnoštvu sva ko ja kih nak la pa nja o tje les nom i um nom
raz vo ju dje te ta koja se čuju u naše do ba, za bo rav lja se ti pično
ljud sko emocio nalno »buđenje«. Us va ja nje emocio nalnog rječni
ka pret ho di in te lek tual nom raz vo ju. Pr ve ri ječi ko je dje ca
nau če su »tu ga« ili »užitak«. Pričanje priča je dan je od načina
ka ko se ma la dje ca prip re ma ju za čuv stve ni život i ka ko se obogaćuje
život veće dje ce. Kroz sit nu pu ko ti nu pre dočava nja možemo
nu di ti rješenja u ne dou mi ca ma ko je dje cu uz ne mi ru ju,
zbu nju ju, možda i muče.
Pri po vi je danje je izvr sno sred stvo vred no va nja os jećaja i ispiti
vanja ko li ko su one važne i pri rod ne.
Is kon ska ra zi na os jećaja pr vo je što tre ba ima ti na umu kad
se pričaju priče.
Ni je naj važni je ko li ko nešto vri je di, ne go os jećaj ko ji se ti me
pobuđuje. Od go ji telj ko ji za paža i poštu je os jećaje ma le dje ce
one mo gućuje mnoštvo ma lih pog rešaka.
La ko je bi ti iro ničan prema su za ma dje te ta ko je je iz gu bi lo
svo ga me du – jer me do vri je di sit ni cu ili ne vri je di ništa, no valja
se zaus ta viti na ri ječi »gu bitak«. O ka ko ve li ka vra ta ot va ra
ta ri ječ u dje te to voj mašti i duši!
Pri pov je dač sluša ono što je Wor dsworth naz vao »bes krajnim
ot ku cajima ljud skog sr ca«.
Svi ko ji običava ju pričati priče svjes ni su jed nos ta vne ali
neiz bježne po ja ve: ma li slušate lji nes trplji vo očeku ju do ba za
»priču«. Pa mćenju za jed no s os jećaji ma uvi jek se prid ružuje još
jed na od pri pov je dača neod vo ji va oso bi na: za jed ništvo.
9

S avje t i z a dob ro pr i p o v i je d a nje
• Priče pažlji vo slušaj. Nit ko ne može pri po vi je da ti ako ni je
slušao. Slušaj »sve« priče (poče vši od onih oko te be).
• Načini po pis priča svo ga na ro da, kra ja, obi te lji, priča iz Bibli
je. Saku pi suv re me ne priče iz no vi na, časo pi sa, ka za lišta i
s te le vi zi je.
• Slušaj priče lju di ko je sus rećeš. Svra ti po zor no st na je zik,
držanje i po našanje pri pov je dača, na pok re te nje go vih ruku.
Pro mat raj oči svo jih slušate lja: gle da ju li u te be ili iz bje ga vaju
tvoj pog led?
Uoči raz li ku iz među priča što su ih is pričali lju di ko ji te vole i
priča tvojih pro tiv ni ka ili onih ko ji za te ne ma re. Pra ti priče
ko je ti pričaš i priče ko je te pri rod no priv lače: one mo gu pos
lužiti kao pu to kaz za pod ručja na ko ji ma se može gra di ti.
Nauči za pažati po našanje slušate lja, nji ho ve reak ci je kroz riječi
i ge ste.
• »Priču je bo lje pri po vi je da ti ne go čita ti, jer se ta ko cje lo vi ti je
pre no se nje zi na utješna, sim bo lička i na po se međuljud ska
značenja. Ako se čita, čitač bi tre bao bi ti emo tiv no suživ ljen
s pričom ili s dje com, u em pa ti ji svjes tan činje ni ce da im je
priča ja ko važna. Pri po vi je da nje je bo lje ne go čita nje, jer
omo gućuje veću flek si bil no st.« (Bruno Bettelheim)
• Do bar pri pov je dač us vo ji priču, oživi je i obo ga ti svo jom
osob no šću. Tek st je za nje ga svje dočan stvo. Ako iz nutra proživ
lja va ono što pri po vi je da (oso bi to ako je ri ječ o bib lij skoj
priči), i sam se preob ražava.
• Pot reb no je:
– Ima ti ja san uvid u ono bit no što se želi saopćiti.
– Osi gu ra ti raz voj dra me, li ko va, di ja lo ga, kako ne bi bi lo
ko le ba nja ti je kom pri po vi je da nja.
10

– Slušate lji mo ra ju bi ti is pred pri pov je dača (ni ka da u punom
kru gu): važno je da se gle da ju. Tre ba ges ti ku li ra ti,
mi je nja ti glas, ali raz bo ri to ka ko se slušate lji ne bi smijali i
bi li nep rib ra ni.
– Stvo ri ti pre duv je te za po zor no slušanje. Slušate lji se tre baju
ugod no smjes ti ti. Ti je lo ta kođer šalje po ru ku: »Ovdje
se dob ro os jećam.«
– »Održava ti top lo« emo cio nal no ras po loženje; učenik
mo ra bi ti uv je ren da je učitelj »pri sutan« i ot vo ren, bez
pri mis li da gu bi vri je me; pri pov je dač ne smi je bi ti zabrinut,
a još ma nje ner vo zan.
• Ako je po ru ka priče teška za ra zu mi je va nje, pres pa vaj. Razu
mi je va nje do la zi na kon tre nu ta ka opušte nos ti.
• Poučava nje ne treba bi ti na pr vom mjes tu, ne tre ba iz vlačiti
mo ral nu pou ku priče po sva ku ci je nu. »Slušanje priče i razu mije
va nje nje zinih slika može se us po re di ti sa sjet vom: sa mo će
po ne ko zr no nik nu ti u dječjim dušama.« (Bruno Bettelheim)
Pri po vi je da nje ni je tu mačenje tek sta.
• Ni ka da nemoj iz rav no po ve zi va ti slike iz priče s bib lij skim
sli ka ma – ni on da ka da Snje gu ljičina ja bu ka pod sjeća na
Evi nu. Isus ni je pla vi pri nc.
Priče ni su za to da bi učenici ma nep rim jet no »preni je le« religioz
nu poru ku.
• Ne moj se og ra ničava ti na priču. Dje ca je tre ba ju živje ti.
Stvo ri prik lad no ras po loženje. Do pus ti djeci da maštom
od go vo re na maštu. Prateći priču, mo gu za mišlja ti pla ka te,
pok re te, sli ke, pjes me, za go net ke itd.
• Bu di str pljiv sa so bom i sa slušate lji ma.
• Pri pa zi na opas no st od pre kom jer nog pri po vi je da nja.
11

RAST JE NAPREDOVANJE
Od sta rih asir skih mi to va i Odi se je do mi to va mo de r ne knjiž evnos
ti , »pu to va nje« je pos ta lo m e ta fo ra lju d skog ra s ta i na p re do va nja .
Dje ca i mla di spon ta no os jećaju sna gu gla go la kao što su izaći,
putovati, suočiti se, otkriti. Istodobno se boje novih situacija, neugode
, nera zu mi je vanja , bi lo k ak vih na po ra .
Odgojitelji se trebaju načas zaustaviti i o svemu s njima porazgovarati.
Osobito je to potrebno danas kad se djeca navikavaju na lagodnu
pasivnost, na promatranje uzvišenih i divnih tuđih iskustava.
Ona vo le i ra do se za bav lja ju vi deoigra ma, jer one malim protago
nis ti ma pružaju ilu zi ju da su glav ni ju na ci, no to je sa mo iluzija.
D jeca t re ba ju os je ti ti d a je nji h o va dob p rek ra s na pu s to lo vi na i
da su poz va ni da u njoj osob no sud je lu ju, ia ko to, sas vim si gur no,
ima svoju cijenu.
U tom svjetlu treba predstaviti početak nove katehetske godine.
O na je po ne k a d tegob na pu s to lo vi na pu na su s re ta i ot k r i ć a ugod nih
is kus ta va! Sljedeća priča mog la bi pos lužiti kao po vod za raz go vor
na tu temu.
1. KA MO TEČE RI JE KA SA VA?
Uz oba lu ri je ke Sa ve, us red gus tiša od tr sti ke, ne ki je pačić iz go vorio
svoje prvo »kvak, kvak«. Iz le gao se kao pos ljednji od pe te ro svo je
braće, pr vi put vi dio ma jčin kljun, os je tio me ko per je svo je ma le braće
i u stra hu pro vi rio iza bu se na bar ske tra ve. Nje go vi ro di te lji, di van
par div ljih pa ta ka, po nos no su iz ve li u šet nju pačiće nam je rivši da im
nadjenu imena.
Ta ta patak je pom no mot rio sva ko pače tražeći kak vu po seb no st
ko ja bi mu pomog la da oba vi taj važni po sao.
13

»Klju naš... Le tač... Bje lov ra ti... Pla vo per... Hmm!«
Pog le dao je dob ro pe to pače, gur nuo ga no gom i za ma lo prevrnuo,
ali nije našao ništa oso bi to. Učini lo mu se kao hr pi ca žuta perja.
Uto je došla ma ma pat ka, nježno ga pog le da la, pris lo ni la uza svoj
top li vrat i s uz dahom iz la nu la: »Ovo je moj ma li Smotuljak.«
Ta ko su ga otada svi zva li.
Smo tu ljak je bio naj ma nji član obi te lji. Ma ma pat ka je običava la
svoje pačiće izvoditi na plivanje po trskom obraslom riječnom rukavcu.
Smotuljak bijaše uvi jek zad nji. Priv lačilo ga je bučno i šaro li ko
mnoštvo sta nov ni ka močva re: žabe su ska ka le na sve stra ne, cr ne liske
su kli zi le po vo di kao ljup ke prin ce ze na ple su, ćubas ti gnju rac se
bacao kao ra ke ta i nes ta jao pod vo dom da bi na dru gom kra ju iz ronio
sa slas nom ri bi com u klju nu. On dje su vaz da bile ot mje ne i šut ljive
čap lje, za tim vi lin ko njic te mnoštvo br blja vih i do sad nih ku ka ca.
Sve je to ra doz na lo pro mat rao ma li Smo tuljak sa začelja ko lo ne. Kad
bi majka pat ka zasta la upo zorava jući i svo je po tom stvo da se zaus tavi,
Smo tu ljak bi se re do vi to za bio u pače žutog per ja is pred se be.
»Joj, ma ma! Smo tu ljak me opet na ga zio!«
»Ni je bi lo nam jer no. Opros ti, Klju našu!« – ispričavao se Smo tuljak.
»Baš si nespretan!« – ustrajavao je Kljunaš s autoritetom prvorođenca.
Smo tu ljak bi zašutio. Jed nom se po bu nio i nas ta la je ve li ka svađa
iz ko je je izvu kao deb lji kraj, još ga je i ma ma ja ko iz gr di la.
»Dos ta, dje co, pa zi te ova mo! Da nas ćemo učiti ka ko doći do hrane
u mut noj vo di.« No Smo tu ljak je sne nim očima pro mat rao ka ko
voda nez aust avljivo otje če odvojenim ruk avcem .
Ravno prema izlazećem suncu
Jed ne večeri dok su se pačići za bav lja li spušta jući se u vo du niz tati
na leđa, Smo tu ljak se prib liži ma mi i upi ta: »Ka mo ide ri je ka Sa va?«
Ona načas zas ta de pa od go vo ri: »Ne znam, pi taj ta tu.« Smo tu ljak
pođe k ocu: »Ta ta, ka mo teče ri je ka Sa va?«
»Sin ko dra gi, bo lje je da nešto po je deš. Uživaj u ig ri i ne pos tav ljaj
t a b esmislena pit anja«, odgovori ot ac .
14

»Miči se s pu ta!« – umi ješa se Le tač, ko ji bijaše prak tično pače.
Smotuljak se okrene prema rijeci i očima uprtim u daljinu reče
od lučno: »Baš ću poći da vi dim!«
»Ni go vo ra, Smo tu ljak!« – rek la je majka i po vuk la ga pod svo je
ve li ko kri lo. »Ovo je naj bolje mjes to, odav de se ne mičemo.«
Sljedećega da na, tek što je sun ce provi ri lo iz gus te tr sti ke, Smotuljak
dones e veliku odluku . Malo -p omalo izvuče s e is p od ma mi na
toplog krila, sklizne prema matici rijeke i prepusti se njezinu brzu toku,
rav no pre ma iz la zećem sun cu.
Prvi su sati bili puni zanosa. Smotuljak je uživao prolazeći novim
krajolicima duž obale. Usput je pronašao nešto za jelo. Pozdravljao je
pačje obi te lji, jed noga gnjur ca i ri ba ra Mar ti na po red ko je ga je projurio
kao stri je la. On da se od jed nom sve pro mi je nilo: rije ka se nag lo
suzila prisiljena da pro đe izme đu dv a nasipa na ko ji ma ni je bi lo ni
trsti ke ni tra ve. Vo da je pos ta la pr lja va i lošeg mi ri sa. Smo tu ljak je došao
u grad.
Ri je ka se opet raširi la, ali oba le su bi le načinje ne od ka me na i cementa.
Pačić se usred rijeke, kao smotuljak prljava perja, osjećao jadno
i ne si gur no, ali mnoštvo no vos ti priv lačilo mu je pozor no st. Us put
je, da se oh rab ri, po nav ljao: »Želim vid je ti ka mo teče ri je ka.«
Nekoliko je put a mor ao vje što izbje ći č amce ko ji su do la zili pr aćeni
udar ci ma ve sa la. Og re bao se pli va jući po red be ton skih oba la, a na
jed nom je mjes tu jed va iz bjegao jak mlaz iz od vod ne ci je vi. Neu godna
iz ne nađenja re da la su se jed no za dru gim. Pom no je mot rio ka ko
ga pra ti val splačina. Još više se up lašio kad je vi dio da mu se približava
ve liki šta kor. Taj je imao po luot vo re na us ta u ko ji ma su se nazi
ra li oštri zu bi i cr ve ne oči u kojima se jas no vid je la želja da ga sustigne.
Smo tu ljak se tre sao od stra ha. Za ro nio je u pr lja vu vo du i okrenuo
se po luk ružno, ka ko ga je učila ma ma, pus ti vši da šta kor pro ju ri
nap ri jed. Kad je iz ro nio, bio mu je iza leđa.
Znatiželjna žaba
Nasreću, ri je ka je – tek što je izašla iz gra da – kre nu la u po lja i vrtove.
Smo tu ljak je u nekom šib lju naišao na gos to lju bi vu pačju obi telj. S
15

mnoštvom pačića nje go ve do bi pro veo je ugod nu večer. No čim je
sunce krenulo ka zalazu, svi su se povukli na sigurno u svoja gnijezda.
Os tao je sam ok ružen noćnim sje na ma. Ni kad se ni je os jećao ta ko
usam lje no. Sklo nio se među pap rat i raz mišljao o top lom per natom
kri lu svo je majke. Dvi je ve li ke su ze skliz nu le su mu niz kljun i pa le na
zeleno liš će.
»Hej ti, zar ti ni je ov dje do volj no vlažno?« – javi se iz li šća namrgođena
žaba.
»Oprosti«, uzdahne Smotuljak.
»Plačeš za to što si sam?«
»Da!«
»I ja sam sama, pa ne plačem.«
»Mis lio sam na ta tu, ma mu i braću.«
»Zašto si ih na pus tio?«
Žaba je pos ta la ja ko ra doz na la, a Smo tu ljku je dob ro došlo da
može s ne kim pop ričati.
»Kre nuo sam da vi dim ka mo teče ri je ka«, reče.
»Zašto te to za ni ma?« – od vra ti hlad no žaba.
»Pa... mislim da je važno.«
»Ja pak mis lim da bla ta ima do volj no i ov dje.«
»Me ne je nešto vuk lo da pođem«, reče Smo tu ljak, više za se be
ne go za to da žaba čuje.
»Pa ne ka ti je sa srećom!« – zak ljuči žaba.
U zo ru Smo tu ljak nas ta vi put pre ma iz la zećem sun cu.
Krasan uzorak
Čes to je u ra no ju tro iz la zeće sun ce viđalo neus trašivog pačića kako
kreće na put plo veći sve većom i sve širom ri je kom ko ja je tekla
kroz gra do ve, po lja i šume.
Naučio je ka ko se ob ra ni ti od nadmenih ga le bo va i mačaka ko je
su noću izvo di le svo je vra tolo mi je na oba li ri jeke. Per je mu je pop rimilo
sivu b oju pa s e uspje šno skriv ao u sivilu oba lnog kr a jo li k a . Je d-
nog a s e dana rijek a jako proširila . Mnošt vo k ana la r a z vo di lo je nje zi-
16

nu sna gu na sve stra ne dok se sre dišnji tok gu bio u mo ru. Smo tu ljak
je sti gao do kra ja.
Pro mat rao je mo re i s po no som go vo rio: »Vi dio sam i sad znam
ka mo teče ri je ka.«
I on dje je bi lo cr nih lisaka, ćubas tih gnju ra ca i čap lji, svega nje mu
dra gog društva, ali ne dos ta ja la mu je nje go va obi telj.
»Tako bih ih volio ponovno vidjeti«, reče jednoga dana plavoj
čap lji. Čap lja ga je pogle da la ot vo rena kljuna, pa povika la: »Za snažna
pat ka kao što si ti, to ne bi tre bao bi ti ve lik prob lem.«
Snažan pa tak?
Smo tu ljak pog le da svoj od raz u vo di: dois ta je bio naočit, ka ko to
do tad ni je ni pri mi je tio. Dug i na po ran put ja ko ga je pro mi je nio. Pos
tao je uis ti nu kra san uzo rak div ljega pačjeg ro da. Imao je uz no si tu
gla vu, bis tre oči op rez na pog le da, jak i oštar kljun, no ge uv ježbane za
br zo kli za nje po vo di i dva ja ka širo ka kri la. »Pa na rav no«, reče, »kući
se vraćam zračnim pu tem.«
Ta ko je i bi lo. Na pov rat ku je le tio sli je deći sreb rni tok ri je ke. Jednoga
su nčanog po pod ne va pro našao je svo ju rod nu uva li cu, po la ko
se spus tio i kli zeći po vo di pošao k svo ji ma. Pro mat ra li su ga s div ljenjem
ma li i ve li ki, pa čak i oho li gnju rac. Pro našao je i svo ju braću.
Odras li su, ali ni su bi li ta ko ja ki kao on. Gle da li su u nje ga s is kre nim
poštovanjem, čak s nevjericom.
»Smo tu ljak!« – po vi ka la je majka pat ka raz bijajući ne la go du. Sa
svi ma se ta da sr dačno iz gr lio.
Otac pa tak, sa da po no san na svo ga si na, od lučno je ustvr dio:
»Mo ra mo mu pro mi je niti ime!« Smo tu ljak je bio iz van se be od sreće.
»On da, ka mo teče ri je ka?« – upi tao ga je Žutov ra ti.
»Ne znam vam to ob jas ni ti. Od lučite se, pođite sa mi i vid jet ćete!«
– odvrati Smotuljak.
17

KATEHETSKE UPUTE
Iskustva koja krije priča
Smo tu ljak je is ku sio što se do gađa kad net ko od luči da odras te. Rijeka
u priči pred stav lja život. Ne ki s oba le sa mo pro mat ra ju ka ko rijeka
teče, ali ima i onih ko ji »kre nu da vi de ka mo ona teče«.
Ras ti znači za da ti se bi cilj i tru di ti se da se taj cilj pos tig ne.
To je za kon živo ta. Ta ko doz ri je va ju sva živa bića. Traži se na por i ja ka
volja. Rast poznaje svoje krize: napore, slabosti, obeshrabrenja.
Dozrijevanje traži vrijeme i postupnost.
Važno je napredovati, svakoga dana nešto naučiti.
To je prava pustolovina koju treba predstaviti djeci i mladima koji o
njima često samo sanjaju ili ih jednostavno »gledaju« na ekranu
t e le vi zo ra .
Za razgovor
Kat e he t a tre ba s nekoliko pit anja p ot aknuti ot kri va nje »bit no ga«
u priči.
Prim je ri ce:
• Je li Smo tu ljak dob ro pos tu pio kad je odlučio poći u pus to lo vi nu?
Zašto?
• Pos to ji li kod vas nešto što biste »željeli vid je ti«? Što?
• Što se sve do gađa Smo tu ljku na pu to va nju?
• Do gađa li se nešto slično lju di ma?
• Zašto žaba ne sli je di Smo tu ljkov prim jer?
• Ima li, po vašem mišlje nju, lju di ko ji žive kao žaba?
• Na kak va vas raz mišlja nja po tiče priča o Smo tu ljku na počet ku
školske godine?
• Može li se za vri je me škol ske ili vje ro naučne go di ne bi ti Smo tu ljak ili
žaba? Ka ko?
18

Za aktivnosti
Kateheta može postaviti plakat s ciljevima i godišnjim etapama slijedeći
tok rijeke Save.
Pojedina razdoblja kroz godinu mogu se obilježiti slikom divljeg pačića
koji, ka ko put od miče, sve više pos ta je odras la di vlja pat ka.
Biblija također pripovijeda
Sve ti Ivan eva nđeli st pri po vi je da o dvo ji ci mla dića ko ji su želje li
upoz na ti Isu sa. Isus im je jed nos tav no re kao: »Dođite i vid jet ćete«
(Iv 1, 35–39).
19

SNAGA VOLJE
Ško lu ne ki vo le, a ne ki ne vo le, no ona je za dje cu veo ma važna,
je r igra ve li ku ulo g u u nji h o vu od ra s ta nju . Ško la ni je sa mo p r vi
ulazak u svi jet i stvar no st, ne go je i ne ka vr st ge ne ral ne pro be za
do ba kada se jas no prim jećuju svi prob le mi ko ji kas ni je nas ta ju. U
do ba š ko lo va nja kod u č e ni k a na la zimo nat r u he ono ga š to ć e se po javi
ti kad oni bu du od ras li lju di.
Kad di je te ot vo ri oči pred živo tom, nađe se u sre dištu složenih
čuvstvenih odnosa i predmet je pozornosti koja dolazi s raznih strana:
od ro di te lja, dje do va, ba ka, stričeva, braće itd. Ono se be doživljava
kao jedinstveno, neponovljivo, dragocjeno biće, kao središte
svi je ta. U sve mu to me pos to ji nešto dob ro: di je te kreće na težak
život ni put pun zam ki i tre ba onu »kre dit nu kar ti cu« ko ju mu roditelji
velikodušno nude. No u školi se svi ti »jedinstveni« susreću
međusob no i sa stvar no šću ko ja ni ko ga ne kre di ti ra jer život je pun
»jedinstvenih« i postavlja mnoštvo zahtjeva. Tada se odjednom sve
uvažavanje, prijateljstvo i ljubav moraju »osvojiti« vlastitim ponašanjem,
zalaganjem, osobnim trudom, uzvraćanjem ljubavi i
pri ja telj stva.
Na tom ključnom mjes tu mno gi kre nu la kšim pu tem: odus ta ju,
bježe. Na po ri i upor no st ni su dra gi dje ci, kao ni većini od ras lih. Ali
ne mogu ih se od reći pri je ne go shva te nji ho vu ulo gu u živo tu. Rodite
lji i učite lji im u to me tre ba ju po moći.
Na ovu temu možemo za početi raz go vor slje dećom pričom.
2. CRVENE TENISICE
U čet vr ti pu noj pa la ča, tr go va i par ko va, u sta nu na tre ćem ka tu
ži vio je Da ni jel Tihić, dje čak po sve mu obi čan: cr ni ču pe rak, sim pa-
20

tič an izgle d , izliz ane tr ap erice, dobar nogomet a š , vla s nik s o lid ne zbirke
ka se ta ro ka. Jedi no u uče nju pos ljed nji u raz re du.
Da ni jel je bio do bar dječak, na da ren, ali li jen, ta ko li jen da je na slonjač
ispre d televizor a propao od njegov a sjedenja . Ni je g a z a ni mao
ni je dan prog ram, on je gle dao sve re dom. Zaš to bi se tru dio pra ti ti
ne ku emi si ju, mis lio je, kad to pos taje na por no. Kla ta re nje i do sađi vanje
bile su njegove omiljene aktivnosti.
»Danijele, molim te, dodaj mi žlicu!« – zamolila bi mama.
»Uf!« – od go vo rio bi i ni po maknuo se ne bi ili bi mol bu pre nio
sestri.
Jedino g a je t at a uspijev ao p okrenuti , ali s amo u z pri je te će »trutino!«.
»Je si li se spre mio za ško lu?« – upi ta la bi ma ma.
»A joooj!« – prom r mljao bi Da ni jel. Uzeo bi knji gu iz po vi jes ti,
preletio koju stranicu pogledom ne pročitavši pravo niti jedne jedine
riječi.
Pro fe sor hr vat sko ga iro nič no je znao reći: »Ti hi ća ne vri je di ni pitati«
i pogledavši razred preko okvira naočala, dodavao bi: »On se
još ni je ni pro bu dio.«
Danijel je ravnodušno slijegao ramenima: jednostavno nije mogao
bi ti paž ljiv.
St anje nije bilo b olje ni u or atoriju . Danijelov a li je no st bi la je s vima
poz na ta, pa mu nit ko niš ta ni je pred la gao, jer on ni pr st ne bi pomak
nuo ako u to me ni je vi dio ne ku svo ju ko ri st. Kad bi dječaci iz njego
ve gru pe or ga ni zi ra li kak ve ak tiv nos ti, Da ni jel je uvi jek bio pro tiv i
naj ra di je je pro mat rao ka ko dru gi ra de.
Čudni čovječuljak
Jed no ga je da na on sje dio na vr tnom zi di ću pred kućom i ljen čario.
Neki piskutavi glasić svrati njegovu pozornost.
»Hej, momče! Upravo tebe tražim!«
Bio je to glas nekakva čovječuljka raščupane kose i prorijeđenih
br ko va, u ze le nim hla ča ma i žutu ka pu tu.
»Meni govoriš?« – upita Danijel.
21

»Naravno! Radim za tvornicu obuće ‘Crveni mjesec’ i tražim ispitiv
ač a k akvoće sp ort skih tenisic a .«
»Ispitiv ač a k akvoće?«
»Da, ti si kao stvo ren za is pi ti va ča kak vo će spor tskih te ni si ca.«
Čovječuljak dohvati par jarko crvenih tenisica i pruži ih Danijelu.
»Ho ću li ih pos li je mo ći zad r ža ti?« – upi ta ovaj.
»Na rav no. Pris ta ješ li?«
»Pristajem«, reče Danijel. Skine svoje stare tenisice (tjednima je
obe ća vao ma mi da će ih očis ti ti) i obu je no ve, cr ve ne. Nje gov broj,
baš se ugod no os je ćao u nji ma. Pos ko čio je i os je tio da su me ke i
udob ne. Baš mu je doš lo da po ju ri na ig ra liš te.
»To je po sao za me ne«, po mis li Da ni jel. Sta re te ni si ce ugu ra u najlonsku
v rećicu i na smiješi s e čovječuljku koji mu u z v r a ti smi je škom i
reče:
»Nap ra vi li smo do bar po sao! Sut ra ću do ći da ču jem tvo je mišljenje.«
D ok je Danijel z adovoljno p ogledav ao nove te ni si ce, čov je ču ljak
se izgubio u mnoštvu prolaznika.
Uporni glasić
Da ni jel se vra tio ku ći i po obi ča ju od mah po seg nuo u hlad njak.
»Popit ću jednu colu i u miru pogledati košarkašku utakmicu!«
Čim je doh va tio ru či cu na vra ti ma hlad nja ka, os je tio je da ga te nisi
ce stiš ću u pr sti ma i na pe ti.
»Joj, joj! Što li je to?« – jadi ko vao je i po čeo se izu va ti, no ni je uspio.
Činilo mu se kao da su te ni si ce za li jep lje ne za no ge. U tom tre nut ku
začuje odnekud tih glas:
»Ne mož e š gledati televiziju dok ne napiš e š z a da ću iz en gles kog a
i ne pro či taš lek ci ju iz geog ra fi je. Haj de od mah to oba vi, haj de!«
Tenisice s ame od s eb e p očeš e hodati . Danijel s e opi r ao, po ku š a-
v ao skrenuti pre ma televizoru , ali crvene su g a te ni si ce t a ko stisk a le
u pr sti ma i na pe ti da je vi kao od bo li.
Sjeo je za stol i ot vo rio ud žbe nik iz en gles koga. Bol se pov la či la.
Što je vi še učio, te ni si ce su bivale sve udobni je. Kad je na pi sao zada ću
22

iz en gles koga, oda hnuo je i us tao od sto la, ali te ni si ce su se suzile u
pr sti ma kao da gri zu. Glasić je zap je vao pjes mi cu:
»Pre ma našem rasporedu
Zemljopis je sad na redu.«
Danijel je u ze o udžb enik iz ge ogr afi je i te ni si ce su opet pos tale
udobne. Prelistao je na brzinu poglavlje čitajući tek naslove, ali tenisice
su mu dale do zna nja »da sve pra te« i da zna ju kad oz bilj no uči, a ka da
va ra. Mo rao se je zadu bi ti u knji gu i prou či ti ta blice. Pr vi je put ot krio
da zem ljo pis mo že bi ti za nim ljiv i da ni je do sa dan ka ko je pri je mis lio.
Sat uče nja pro šao je ta ko br zo da ni je ni pri mi je tio. Pre ki nuo ga je
ma min glas: »Znam da ne ćeš, ali mo li la bih te da iz ne seš sme će pred
kuću.«
»Na rav no da neću! Što to ni si rek la onoj svo joj Mar...«
Ni je us pio ni zav r ši ti re če ni cu, a te ni si ce ga po češe stis ka ti.
Ja vio se i gla sić:
»Tko u kući ne po ma že
taj nevolje sebi slaže.«
Br zo je odju rio u ku hi nju, uzeo vre ći cu i u tr ku sišao niza stu biš te.
Odah nuo je, te ni si ce su opet pos ta le me ke i udobne, kao stvo re ne za
tr ča nje i ska ka nje. Di vo ta!
Kad se vra tio, ma ma ga je do če ka la ne vje ru ju ći svo jim oči ma.
»Vi di, pa ipak si me pos lu šao!« – rek la je za ču đe no.
»Idem u svo ju so bu slu ša ti glaz bu«, od vra ti Da ni jel.
Zalupio je vratima, šutnuo papuču, dograbio slušalice, kadli... pojavi
la se ona is ta do sad na bol u pe ti i pr sti ma! Mu ku je pop ra tio pi skuta
vi gla sić:
»Na što sli či ova tvo ja so ba? Na šta lu, na rav no! Nap ra vi pris toj no
krevet , odnesi rublje na pr anje, p osloži knjige, ob ri ši pr a ši nu i ot vo ri
pro zo re da se so ba proz ra či! Hajde!«
Danijel nije oklijev ao. Znao je da s e nema smis la pro ti vi ti cr ve nim
te ni si ca ma, za to je prio nuo na po sao. Ses tri ca koja ga je vid je la ka ko
no si rub lje u prao ni cu, ot rčala je majci vi ču ći:
»Mama, Danijel je poludio. Zamisli, on čisti svo ju so bu!«
23

Z a manje od p ola s at a s oba je izgledala s a svim pris toj no. Da ni jel
je bio po no san: uči nio je neš to ko ris no.
Na ve čer je sjeo za stol. Majka je raz go va ra la s ocem: »Znam da mi
ne ćeš vje ro va ti, ali da nas je učio i očis tio so bu.«
»Ni je valj da?!« – ocu je za lo gaj zapeo u gr lu.
Danijel si je vje što privez ao ubrus z adovoljan što su mu teni si ce
opet udob ne.
Kad ih je izuo pri je od las ka na po či nak, iz gle da lo je kao da se sa me
skidaju s nogu.
Dva simpatična prijatelja
Dob ro je spa vao, a ujut ro se pro bu dio i od lu čio obuti cr ne čiz me,
no teni si ce su se sa me stvo rile pred nje go vim nogama i on ih je u hipu
nazuo.
Jut arnja na st av a bila je iznenađujuće dobr a . Na zem ljo pi su je odgov
ar ao, ali ne prič ajući b esmislice, već je dob ro prip rem ljen iz ne nadio
nas tav ni ka ko ji ga je po zor no pog le dao da se uv je ri ka ko su to
ipak Danijelovi odgovori .
»Sut ra će pa da ti sni jeg. Tihić je nau čio gra di vo.«
Na dru gim sa to vi ma je bio vr lo paž ljiv. Čim bi po čeo maš ta ti, tenisice
bi g a up ozori le na opa snost .
Na iz las ku iz ško le pris tupili su mu ani ma to ri iz ora to ri ja, Fra njo i
Ivan:
»Danas ćemo obilježavati nogometno igralište. Možeš li nam pomoći?«
Počeo je razmišljati kako da se ispriča, ali tenisice mu stisnuše prste.
»Naravno da ću doći!« – reče oduševljeno.
Toga po pod ne va je ot krio da su Ivan i Fra njo ve se li i sim pa tič ni
dječaci i da se u nji hovu druš tvu sas vim dob ro os je ća.
Nije viš e osjeć ao b ol od tijesnih tenisic a , štoviš e či ni lo mu s e da su
sve udob ni je i top li je. Bi lo mu ih je žao ski nu ti kad se te ve če ri spremao
na po či nak.
Sut ra dan se pro bu dio ra ni je, jer je htio po no vi ti lek ci ju iz ma tema
ti ke da bi pop ra vio sla bu oc je nu ko je se sa da uis ti nu sra mio.
24

Sko čio je iz kre ve ta i pot ra žio cr ve ne te ni si ce, ali njih nig dje ni je
bi lo. Sve je pom no pret ra žio, no ni je ih na šao.
Tog a , ali ni sljedećih dana tenisice s e nisu p ojav lji v a le. Ni čov je čuljk
au žutojjak ninik adaviš enijevidio.Ponek adbi osjetio da mu trnu
pr sti i či ni lo mu se da ču je pjes mi cu:
»Sve što budeš že lio
imat ćeš budeš li to htio.
U zem lju sretnih ljudi
sti že se na konju jake volje.«
KATEHETSKE UPUTE
Iskustva koja krije priča
»Cr ve ne t e ni sice« predst avljaju snagu volje , sna gu ko ja se da nas u
od go ju sve vi še za pos tav lja. Dje ca ras tu uv je re na da se sve mo že
postići bez truda, jednostavnim »pritiskom na tipku«. Kad shvate
da sve ima svoju cijenu koju moraju platiti , mno gi o da b e ru lak ši
put. Volja je čovjekova temeljna snaga.
Kad je to shva tio, Da ni jel je bio sre tan, jer su za re dali us pjesi u ško li,
p o ma gao je ro di t eljima i st ekao prijat elje . Crvene su mu t e ni si ce nano
si le bol, jer nijebilolakost ećijakuvolju .Sve velike i lijep e st va ri u
ži vo tu mo ra mo platiti.
Za razgovor
Vjeroučitelj može započeti s pitanjem o značenju »crvenih tenisica«.
• Što, po vašem mišljenju, znače »crvene tenisice«?
• Z aš to D a ni jelu nanose b ol?
• Muče li i vas ponekad poteškoće na koje je nailazio Danijel?
• Bi li vam dob ro doš le te ni si ce iz pri če?
• Što vam je najteže u poslovima koje svakodnevno obavljate?
25

Za aktivnosti
Na velikom plakatu djeca ispišu radnje i okolnosti u kojima bi ih
»cr ve ne t e ni si ce« žuljale .
Bibl ija ta ko đ e r p ri p o vi je da
Vje rou či telj mo že ispričati događaj s prorokom Jonom ko ji se opirao
Božjoj poslušnosti.
26

Po pis priča
1. Ka mo teče ri je ka Sa va?
2. C r ve n e t e ni sic e
3. Čudesna violina
4. Čov jek ko ji je sa dio stab la
5. Obič ni ora hov stol
6. Ma la knji ga
7. Ma ma je vi la
8. E. U. Ge ni je
9. Bun tov na an te na
10. Čudna riječ
11. U zemlji milih mališana
12. Pa ket u zlat nom omo tu
13. Li no i Ukle ta ku la
14. Svj e t i lj ka na p roz oru
15. Tri klju ča za ne bo
16. Sti gla su sa mo tro ji ca
17. Izgubljena zvijezda
18. Božićni vra bac
19. Le gen da o zločes tom pas ti ru
20. Prek ras na priča o sla dićima
21. Ri je ka bez mos ta
22. Tajna mudrosti
23. U potrazi za ljubavlju koju su mama i tata izgubili
24. Hrab ri cvi jet
25. Ma ri jan i nje go va sje na
26. To mi ca i nji ha lo
27. Zlat na kru na
28. Papiga Franciska
29. Dar dje voj ke Chang Fa Mei
30. D a n , dj e č a k iz J eruz al em a
31. Pingvin u bo ji
32. Tajanstveni dar
33. Staza
34. Tragovi
35. Pus t o l o vi na m al o g vijka
36. Priča o ri ba ru Šimu nu
37. Dvo rac na ne bu
219

Tematsko kazalo
(B ROJ E V I OZ NAČ AVAJ U PR IČE)
Biblija: 30, 36.
Božić: 16, 17, 18, 19, 32.
Do bar od goj: 8, 10.
Dob ro ta, suos jećanje: 4, 8, 9, 11, 12, 20, 21, 23, 27, 28, 29, 30.
Doša šće: 13, 14, 15.
Ekologija: 4.
Ispovijed – obraćenje: 31, 36.
Ko riz ma: 28, 29, 30, 34.
Ma ri ja: 32, 33, 34.
Mir: 20, 21.
Molitva: 33.
Na pa st: 3, 6, 16, 25, 31, 35.
Obi telj: 5, 6, 7, 11, 20, 22, 23, 26, 27.
Od lu ka: 2, 3, 4, 9, 13, 16, 25, 29, 36.
Onostranost: 15, 37.
Početak vje ro naučne go di ne: 1, 2, 3, 4.
Pozornost prema religioznom vidu života: 7, 14, 37.
Pri ja telj stvo, lju bav: 5, 8, 9, 11, 12, 20, 23, 27, 28.
Radinost: 2, 3, 4.
Ra st: 1, 3, 5, 6, 8, 20, 25.
Sav je st: 6, 25, 29, 31, 37.
Siromaštvo – bogatstvo: 15, 37.
Sku pi na – Cr kva: 12, 35.
Smrt: 37.
Sreća: 1, 5, 9, 11, 19, 24, 37.
Str plji vo st: 1, 4, 13, 14.
Svje dočenje: 12, 18, 20, 24, 28, 29.
Us krs: 30, 36.
Vje ra: 14, 15, 16, 30, 33, 34, 36, 37.
Vla da nje so bom: 2, 3, 8, 10, 25, 31.
Vo lja: 2, 3, 8, 24, 25, 29, 31.
Vri je me: 1, 26, 37.
Zva nje: 14, 16, 18, 20, 24, 28, 29, 36.
Žrtva: 2, 3, 13, 15, 24, 27, 28, 29, 30.
220

Sadržaj
UVOD ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 7
RAST JE NAPREDOVANJE .......................................................................................................................................................................................................................................... 13
1. Ka mo teče ri je ka Sa va? ..................................................................................................................................................................................................................................................... 13
SNAGA VOLJE .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 20
2. C r ve n e t e ni sic e ................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 20
TRUD JE POTREBAN ..................................................................................................................................................................................................................................................................... 27
3. Čudesna violina ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 27
STRATEGIJA SIJAČA ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 33
4. Čov jek ko ji je sa dio stab la ...................................................................................................................................................................................................................................... 34
SVAKODNEVNI ŽIVOT ........................................................................................................................................................................................................................................................... 39
5. Obič ni ora hov stol ................................................................................................................................................................................................................................................................................ 40
IZLAZAK IZ DJETINJSTVA ........................................................................................................................................................................................................................................ 46
6. Ma la knji ga .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 47
ŠTO BOG RADI PO CIJELI DAN? ........................................................................................................................................................................................................ 53
7. Ma ma je vi la ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 54
ŽIVJETI S DRUGIMA ..................................................................................................................................................................................................................................................................... 59
8. E. U. Ge ni je ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 60
PRIMIJETITI DRUGOGA ................................................................................................................................................................................................................................................. 66
9. Buntovna antena ..................................................................................................................................................................................................................................................................................... 67
SKLONOST PSOVCI ............................................................................................................................................................................................................................................................................ 71
10. Čudna riječ ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 72
NAUČITI SE UMIJEĆU PRIHVAĆANJA .......................................................................................................................................................................... 77
11. U zemlji milih mališana ................................................................................................................................................................................................................................................. 78
DARIVANJE ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 82
12. Pa ket u zlat nom omo tu ................................................................................................................................................................................................................................................. 83
221

PRIPRAVITI PUT ....................................................................................................................................................................................................................................................................................... 87
13. Li no i Ukle ta ku la .................................................................................................................................................................................................................................................................................... 87
OČEKIVANJE I TRAŽENJE ............................................................................................................................................................................................................................................ 92
14. Svj e t i lj ka na p roz oru ................................................................................................................................................................................................................................................................... 92
15. Tri klju ča za ne bo ................................................................................................................................................................................................................................................................................... 96
BDJETI DA BISTE VIDJELI ZNAKOVE .............................................................................................................................................................................. 100
16. Sti gla su sa mo tro ji ca ............................................................................................................................................................................................................................................................... 101
BOŽIĆ: NEUSTRAŠIVO SVJETLO ...................................................................................................................................................................................................... 105
17. Izgubljena zvijezda .............................................................................................................................................................................................................................................................................. 105
BOŽIĆ: TEŽAK NAVJEŠTAJ ...................................................................................................................................................................................................................................... 110
18. Božićni vra bac ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 110
RADOST BOŽIĆA ......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 115
19. Le gen da o zločes tom pas ti ru ....................................................................................................................................................................................................................... 116
MIR SE RAĐA U NAŠEM SRCU ................................................................................................................................................................................................................ 120
20. Prek ras na priča o sla dićima .......................................................................................................................................................................................................................... 121
ŽIVIO MIR! ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 125
21. Ri je ka bez mos ta ....................................................................................................................................................................................................................................................................................... 126
BAKA I DJED SU VAŽNI ..................................................................................................................................................................................................................................................... 131
22. Tajna mudrosti ................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 131
RODITELJSKA LJUBAV JE STIJENA .......................................................................................................................................................................................... 136
23. U potrazi za ljubavlju koju su mama i tata izgubili ............................................................................................ 137
SVJEDOČITI ŽIVOTOM .......................................................................................................................................................................................................................................................... 143
24. Hrab ri cvi jet .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 144
VLADATI SOBOM ...................................................................................................................................................................................................................................................................................... 149
25. Ma ri jan i nje go va sje na .................................................................................................................................................................................................................................................... 150
DARIVANJE VREMENA RODITELJIMA ..................................................................................................................................................................... 156
26. To mi ca i nji ha lo ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 157
MAJKA JE VAŽNA ..................................................................................................................................................................................................................................................................................... 162
27. Zlat na kru na ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 162
222

KAKO OSMISLITI ŽRTVU? ..................................................................................................................................................................................................................................... 168
28. Papiga Franciska ........................................................................................................................................................................................................................................................................................ 169
DAO JE ŽIVOT ZA NAS ............................................................................................................................................................................................................................................................ 174
29. Dar dje voj ke Chang Fa Mei ............................................................................................................................................................................................................................... 175
U KRIŽU JE SPASENJE ............................................................................................................................................................................................................................................................. 180
30. D a n , dj e č a k iz J eruz al em a ..................................................................................................................................................................................................................................... 181
OBRATITI SE ZNAČI VRATITI SE NA PRAVI PUT .............................................................................................................. 186
31. Pingvin u bo ji ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 187
MJESEC POSVEĆEN MARIJI ................................................................................................................................................................................................................................ 193
32. Tajanstveni dar ............................................................................................................................................................................................................................................................................................... 194
33. Staza ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 195
34. Tragovi .............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 195
UKLJUČENI U ZAJEDNICU ........................................................................................................................................................................................................................................ 199
35. Pust o l o vi na m al o g vijka ................................................................................................................................................................................................................................................. 200
CRKVA JE IZGRAĐENA NA STIJENI ....................................................................................................................................................................................... 206
36. Priča o ri ba ru Šimu nu .......................................................................................................................................................................................................................................................... 207
ONOSTRANOST ................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 214
37. Dvo rac na ne bu ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 215
Po pis priča .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 219
Tematsko kazalo .............................................................................................................................................................................................................................................................................. 220
Sadržaj ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 221
223