Samo vjetar zna

BRUNO FERRERO
Samo
vjetar zna
Ma­le pri­če za du­šu
SALESIANA

BIBLIOTEKA »ANIMA«
Knjiga 6
1. B. Ferrero, Priče iz pustinje
2. B. Ferrero, Važna je ruža
3. B. Ferrero, Zrikavčev pjev
4. B. Ferrero, Ima li koga gore?
5. B. Ferrero, Krugovi u vodi
6. B. Ferrero, Samo vjetar zna
7. B. Ferrero, Ponekad je dovoljna sunčeva zraka
8. B. Ferrero, Tajna crvenih ribica
9. B. Ferrero, Život je sve što imamo
10. B. Ferrero, Ali mi imamo krila
11. B. Ferrero, Cvijeće jednostavno cvjeta
12. B. Ferrero, Ima li još plesača?
13. B. Ferrero, Ševa i kornjače
14. B. Ferrero, Zvijezde se najbolje vide noću
Naslov izvornika:
Bru no Fer re ro, Solo il vento lo sa. Pic co le sto rie per l’a ni ma
© 1998 by Edit ri ce ELLEDICI, Leu ma nn (To)
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod
© 2013 by SALESIANA d.o.o.
Srebrnjak 101, Zagreb
E-pošta: salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Rudi Paloš
Prijevod: Anto Stojić
Grafička oprema: Marijan Osman
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.
2 3 4 5 6 • 17 16 15 14 13
Tiskano u Hrvatskoj (travanj 2013) Printed in Croatia (April 2013)

BRU NO FER RE RO
Samo
vjetar zna
Ma­le pri­če za du­šu
DRUGO IZDANJE
SALESIANA
ZAGREB, 2013.

Odnio ih vjetar
Na li va di jav no ga par ka, pod top lim pro ljet nim
sun cem, us red mla do ga ze le ni la po ja vi li su se zup časti
jed ri lis to vi mas lač ka. Iz tih lis to va pro vi ri la je njež na
zlat no žu ta cvjet na gla vi ca obas ja na svjet loš ću svibanj
sko ga sun ca na za la zu. Na kon ne kog vre me na
cvi jet se pret vo rio u paperjastu kug lu pu nu njež nih,
od da ha lak ših ču pe ra ka zad je ve nih u zbi je no sre dište
gdje su po či va le sje men ke. Ko li ko pla no va se prip rema
lo, ko li ko sno va je dri je ma lo u si ćuš nim sje menka
ma, dok ih je u pred ve čer je bla go nji hao la ga ni
pov je ta rac, a zri kav ci im pje vu ši li se re na de.
»Gdje li će mo prok li ja ti?«
»Tko to zna?«
»Sa mo vje tar zna.«
Jed no ga se jut ra iz nad mas lač ka po di gao vje tar i otpuhao
sje men ke za jed no s nji ho vim ma lim pa do bra nima.
»Zbo gom... zbo gom«, op raš ta la su se zr nca. Ve ći na
ih se spus ti la u ora ni ce, plod na po lja i vr to ve, no najma
nje je od svih, na kon krat ko ga le ta, pa lo u pu koti
nu u be to nu na ru bu ploč ni ka. Tu se našla ma la
go mi la pra ši ne što ju je na nio vje tar i nap la vi la ki ša.
Ma lo po da lje ste ra la se pros tra na plod na rav ni ca.
»Ci je la pu ko ti na je mo ja!« po vi ka la je sje men ka i
po če la se prip re ma ti da što pri je pus ti ko ri je nje.
5

Kraj pu ko ti ne bi ja še is kriv lje na i ras kli ma na klupa.
On dje je čes to svra ćao mla dić oja đe ne du še i ne mirna
pog le da. Sr ce mu bi ja še pu no gor či ne, a ša ke uvi jek
gr če vi to stis nu te.
Kad je ug le dao dva njež na zup čas ta lis ti ća ka ko vi re
iz pu ko ti ne, nas mi jao se pod rug lji vo: »Ne ćeš us pjeti,
ti si kao i ja!«. Us tao je i zga zio lis ti će.
Sut ra dan je ot krio da su se zga že ni lis ti ći pri dig li, a
prid ru ži la su im se i dva no va.
Od to ga tre nut ka ni je ski dao oka s neo bič no uporne
i hrab re bilj či ce. Ne ko li ko da na kas ni je po ja vio se
cvje tić, prek ra san žu t cvje tić ko ji kao da je pje vao od
sre će.
Pr vi pu t na kon du go vre me na mla dić je os je tio da se
mr kli mrak u nje go voj du ši po čeo ra zi la zi ti. Po di gao
je gla vu i ko nač no udah nuo zrak pu nim plu ći ma.
Lu pio je ša kom po nas lo nu klu pe i povi kao: »Pa narav
no da se mo že!«
Doš lo mu je da se smi je i da pla če u is ti čas. Pomi lovao
je žu ti cvje tić i oti šao.
Bilj ke os je ća ju lju bav i dob ro tu ljud skih bi ća. Za maslač
kov cvje tić mla di ćev je do dir bio neš to naj ljep še
u ži vo tu.
Ne pi taj vje tar zaš to te je do nio tu gdje je si. Pa ni on da
ako se gu šiš u pu ko ti ni u be to nu. Puš taj ko ri je nje i ži vi.
Ti si po ru ka.
Ove ma le pri če su sje men ke ko je raz no si vje tar. Ka mo
će one dos pje ti i što će s nji ma uči ni ti, zna sa mo vje tar.
6

Čudo
– Vje ru ješ li ti u ču da?
– Da.
– Vje ru ješ?! A je si li ka da vi dio kak vo ču do?
– Da.
– Ko je?
– Te be.
– Ja ču do?
– Na rav no.
– Ka ko?
– Di šeš, imaš me ku i top lu ko žu. Tvo je sr ce ku ca.
Gle daš, slu šaš, tr čiš, je deš, ska češ, pje vaš, mis liš, smiješ
se, vo liš, pla češ...
– Aaah... sa mo to!?
Bio je dan vrap čić si vo-kes te njas te bo je ko ji se u ži vo tu
os je ćao ne si gur nim, jer su ga nep res ta no mu či la ne ka
tjes kob na pi ta nja.
Dok je još bio u ja je tu, zab ri nu to se pi tao: »Ho ću li
us pje ti pro bi ti ta ko tvr du ljus ku? Što ako pad nem iz
gni jez da? Ho će li mi ro di te lji us pje ti pro na ći do volj no
hra ne?«
Kad je sve ove stra ho ve nad vla dao, na doš li su dru gi, još
ve ći. Up ra vo je sta jao na gra ni i spre mao se za pr vi let:
7

8

»Ho će li mo ja kri la iz dr ža ti? Sru šit ću se na zem lju...
Tko će me po di ći u gni jez do?«
Nau čio je i let je ti, no i da lje je ku kao: »Tko zna ho ću li
pro na ći dru ži cu?! Ka ko ću iz gra di ti gni jez do?!«
Sve je to us pješ no oba vio, ali vrap či ća su i da lje mu či le
ne dou mi ce: »Ho ću li us pje ti oču va ti ja ja? Što ako u
stab lo uda ri grom i za pa li mi gni jez do? Ako do le ti jastreb
i po je de mo je mla de? Ka ko ću ih ot hra ni ti?«
Kad su pti ći na ras li li je pi, zdra vi, ži vah ni i kad su uokolo
po če li cvr ku ta ti, vra bac se opet tu žio: »Tko zna ho će
li pro na ći do volj no hra ne?! Ho će li uma ći ako ih na padne
mač ka ili ka kav dru gi gra bež lji vac?«
Jed no ga da na pod stab lom se zaus ta vio Uči telj. Po ka zao
je na vrap ca i re kao: »Pog le daj te pti ce ne bes ke: ne si ju,
ne ža nju, ne sa bi ru u žit ni ce... Pa ipak, Otac vaš ne beski
bri ne se za njih!«
Si vo-kes te njas ti vrap čić od jed nom se pris je tio ka ko je
dois ta uvi jek imao sve ga do volj no... a da to ga uop će ni je
bio svjes tan.
9

10

Svjetlo
»Kak va svjet la vi di te u cr kvi?« upi ta vje rou čiteljica
dje cu.
»Ža ru lje.«
»Sv i jeće.«
»Vječ no svjet lo pred sve toh ra niš tem.«
»Prozore.«
Dje ca su ušu ti la.
»Još neš to?« upi ta vje rou či te lji ca.
Je dan dje čak po di že ru ku i re če: »Na še oči.«
Zašto ta ko čes to za bo rav lja mo ono »unu tar nje« svjetlo?
Zaš to do puš ta mo da se uga si?
»Kad sam bio ma li, ta ta mi je uvi jek os tav ljao za pa ljenu
noć nu svje tilj ku.«
»Moj ta ta je bio svjet lo.«
11

12

Magarac i flauta
Ne ka flau ta je već du go le ža la u po lju, za bo rav ljena
i od svih od ba če na, jer nit ko vi še na njoj ni je htio
svi ra ti. Jed no ga da na pro la zio onu da ma garac i snažno
puh nuo u nju. Za čuo se ta ko di van zvuk kak vo ga
on u svom ma ga re ćem ži vo tu još ni kad ne bi ja še čuo,
a ni flau ta ni je ta ko svi ra la ot kad zna za se be.
Ni je mo gao ra zab ra ti što se zap ra vo do go di lo, jer pamet
ma gar ci ma ni kad ni je bi la ja ka stra na, ali ni je
zna la ni flau ta. Ra zi đo še se oni svat ko na svo ju stra nu
sra me ći se baš to ga naj bo lje ga što su jed no i dru go
uči ni li u tom tre nut ku svo ga ža losnog pos to ja nja.
Koliko je sa mo za bo rav lje nih flau ta i ko li ko ma ga ra ca
u ovom na šem ži vo tu. Čak je i me đu na ma dos ta onih
ko ji se be oma lo va ža va ju i skri va ju se, a nao ko lo tra že
lju bav od ne poz na tih ko ji se is to ta ko skri va ju. On da se
do go di da neš to puk ne, po ja vi se neš to, ne ka is kra...
Nakon to ga opet se sve sti ša. Jer uz manj ka hrab ros ti. Za
lju bav je pot reb no mno go hrab ros ti.
Jed na ko to li ko lju ba vi je pot reb no da do pus ti mo dr u g i ma
da nas vo le.
13

Prava stvar
Pro la ze ći po ljem, ne ki čov jek sus ret ne ne kak vog
ču da ka ko ji je ve zao uže za deb lo ove ćeg stab la. Je dan
kraj sve zao je se bi oko pa sa, a dru gi, na ko je mu je
bi la om ča, po ku ša vao je pre ba ci ti pre ko gra ne.
»Što to či niš?« upi ta ga pro laz nik zna ti želj no.
»Vje šam se«, od go vo ri onaj.
»Na taj na čin?« u ču du će pro laz nik. »Mo raš glavu
sta vi ti u om ču!«
»Po ku šao sam«, re če čov jek, »ali on da me gu ši.«
Mnogi bi lju di že lje li či ni ti neš to ve li ko, oz bilj no, važ no
i od lu ču ju će. Ali oni ne že le prih va ti ti i pos lje di ce svo jih
od lu ka. Ži vot na mud ro st sas to ji se up ra vo u to me da se
od mje re pos lje di ce ono ga što smo od lu či li uči ni ti.
14

Sadržaj
Odnio ih vjetar 5
Čudo 7
Svjetlo 11
Magarac i flauta 13
Prava stvar 14
Dogovor 15
Želja 18
Bačvica 19
Čvrsto prijateljstvo 22
Plesač na žici 23
Božje srce 25
Tri sina 26
Zlatni lančić i češalj 28
Plava ruža 31
Šegrt 34
Blagoslov 35
Žrtveni jarac 39
Prekrasan dan 41
Na svršetku svijeta 42
Što ljudi cijene? 45
Dragocjeno blago 47
Zadnje mjesto 49
Mali vijak 51
Primjer 53
Dovoljno je 55
Napast 57
Bambus 59
Ovca 61
Osiguranje 63
Zarada 65
Puteljak 66
Poslanje 68
Slavlje stvaranja 70
Sunčani sat 72
Kameni lav 74
Bademovo stablo 76
Kao sol 78
Birokracija 80
Pitanje je
kako to kažemo 81
83