Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

те ри јум у ко ме је не ко дру ги ис пред њега.
Ме ђу тим, ни ка да ме ни ко ни је убио
та ко убе дљи во на сце ни као Хо зе Каре
рас, ко ји ми је био парт нер у Ри му и
Ми ла ну. Би ло је то пра во ре а ли стич но
уби ство, са нај ја чом емо ци јом. Уз крити
ку ко ја је об ја вље на у ли сту Ко ри је ре
д е л а С е р а, спрет ни фо то граф ове ко вечио
је тај дра ма тич ни тре ну так. Упра во
кроз ту фо то гра фи ју мо же се са гле да ти
мо ја це ло куп на ка ри је ра.
ГУСТИ ГРОЗД ТА ЛЕН АТА
Врх во кал них до ме та оства ри ли сте пева
ју ћи Аби га и лу из На­бу ­ка , што чи ни те
већ че тврт ве ка. Шта Вам је она до не ла?
Да ни сам пе ва ла Аби га и лу, не бих
ника д з ав р едела пош тов ањ е у м уз и ч -
кој сре ди ни мог род ног гра да. Има улога
ко је су фа сци нант не и има ју по се бан
трет ман, као што је Ебо ли, али на ро чито
Аби га и ла. Има те шких уло га ко је нема
ју ту ре пу та ци ју „жи ле та за глас“ као
Аб иг аила .
Ка да да нас по сма трам свој та ленат,
сми ре но, ви дим ја сно је дан ве ли ки
грозд са мно го згу сну тих бо би ца. Што
сам их ви ше бра ла, от кри ва ла сам да их
има још и још, да се тај фронт да ро ва
стал но ши ри и по ме ра. Што сам ви ше
ку ца ла и тра жи ла од се бе, отва ра ли су
се но ви пу те ви и не слу ће не мо гућ но сти.
За то сам и мо гла да ура дим не за ми слив
ко рак: да као ме цо со пран за ко ра чим у
с опр а нс к у у б ит ачн у Аб иг аил у. Чес то м и
се де ша ва ло да да нас пе вам јед ну, а сутра
по сво јим во кал но-емо тив ним својстви
ма пот пу но су прот ну уло гу. Има
мно го до брих пе ва ча ко ји ма та мо гућност
ни је да та. Ме ђу оним чи ме сам даро
ва на, мо гућ ност да се упу стим у Абига
и лу има по себ но ме сто.
„Ву ко ва на гра да“
Кул тур но-про свет на за јед ни ца Ср би је не дав но је Ја дранки
Јо ва но вић до де ли ла „Из у зет ну Ву ко ву на гра ду“ за 2015. годи
ну, за до при нос раз во ју кул ту ре на све срп ском про сто ру.
На гра да је уру че на на све ча но сти у згра ди Ге не рал ног се крета
ри ја та Пред сед ни ка Ср би је.
Про шлу го ди ну обе ле жи ло је пре мијер
но из во ђе ње срп ске опе ре Ме­лан­холич­ни
сно­ви гро­фа Са­ве Вла­ди­сла­ви­ћа,
у ко јој ту ма чи те чак три ли ка. У јед ној
сли ци за зи ђу је те сво је де те у цр кву као
про кле та Је ри на, у дру гој, као Ан ђео
ис ку ше ња, из во ди те ко ре о граф ске врато
ло ми је са ба лет ским пле са чи ма, на
кра ју, као срп ска мај ка, ри да те над „неро
ђе ном и не ста лом срп ском де цом, над
суд би ном не ста ја ња срп ског на ро да“?
Рет ко ко ји умет ник до би је ту по себну
част да му се у то ку ње го вог умет ничког
тра ја ња до го ди свет ска пре ми је ра. У
овој из у зет ној му зи ци Све ти сла ва Божи
ћа има ла сам при ви ле ги ју да дам свој
лич ни пе чат. Не знам шта бих пре из двоји
ла. Да ли из у зе тан хор, сјај ну по де лу
пев ача , одли чног кор еог р аф а , б але т, и ли
ре ди те ља Алек сан дра Ни ко ли ћа ко ји је
дра ма тур шки на до гра дио де ло, да ли
по себ ну пу бли ку ко ја је до ла зи ла на наше
пред ста ве? При ча о Ср би ји од ње ног
ства ра ња до на ших да на, о ње ним успони
ма и па до ви ма, о ка рак те ри сти ка ма
на шег на ро да, о ис ку ше њи ма и бол ним
не прав да ма, же сто ким удар ци ма, до само
и спи ти ва ња соп стве них гре ша ка. Чак
и то ком из во ђе ња по ка за ло се ка ко су
ово де ло јед ни по др жа ва ли, а дру ги га
скла ња ли од очи ју јав но сти. Не схва тљиво
ми је да је дан та кав по ду хват, са за паже
ним ре зул та том, оста не без го ди шње
на гра де у На род ном по зо ри шту. Знам
да ће ова опе ра тек у бу дућ но сти за блиста
ти и жи ве ти. Да ја од лу чу јем, Гроф
С а в а, ка ко ми ин тер но зо ве мо ово де ло,
био би нај бо љи про мо тер срп ског на цио
нал ног би ћа у обла сти опе ре.
Као зна ча јан део ва ше умет нич ке лично
сти из два ја се не го ва ње срп ске музи
ке?
Још од пр вог со ли стич ког кон цер та
под на зи вом Век и по срп ске со ло пе сме,
у Ко лар че вој за ду жби ни 1983, па си о-
ни ра но се ба вим пре зен та ци јом срп ске
му зи ке. Од „Кар не ги Хо ла“ до Ни жњег
Нов го ро да, ни је би ло ни јед не свет ске
кон церт не дво ра не у ко јој ни је предста
вље на и срп ска умет нич ка му зи ка.
На сто ја ла сам да сво ју ме ђу на род ну репу
та ци ју ста вљам у слу жбу пред ста вљања
кул ту ре мо је зе мље. За хва љу ју ћи тој
ме ђу на род ној ре пу та ци ји, љу ди су дола
зе ћи на мо је кон цер те, и у нај ма њим
ме сти ма ши ром Ср би је, има ли осе ћај да
при су ству ју из у зет ном до га ђа ју. Знам да
је свр ха мог жи во та да де лим да ро ве које
со бом до но сим и да их уткам у истинс
ко к улт у рно напр едов ањ е мог а нар ода ,
мо јих Ср ба. s
У опе ри
„Ме л ан х о лич ни
сно ви гро фа Са ве
Вла ди сла ви ћа“
Све ти сла ва
Бо жи ћа, 2015.
Фо то:
Ар хи ва
с а го в ор ни ц е,
Ар хи ва
На род ног
по з о ри шт а
у Бе о гра ду,
Ар хи ва
„На ци о н а л не
ре ви је“
SERBIA • N O 54 • 2016
85