Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

С Ц Е Н А
Ис цеч ци из
свет ске штам пе
са хва ло спе ви ма
упу ће ним
Ја др ан к и
Јо в а но вић
Ја дран ка
Јо ва но вић
(Фо то: Ву ки ца
Ми к а ч а)
раз во ју кул ту ре у Ср би ји и све срп ском
кул тур ном про сто ру. Ка ко то до живљ
ав ате ?
Од пе те, го ди не ка да сам по че ла да
сви рам кла вир, све до са да, ја сам се само
да ва ла свом да ру. Учи та ва ла га, следи
ла, бру си ла, от кри ва ла га све ви ше.
Ни сам ју ри ла ни на гра де, ни ка ри је ру,
ни би о гра фи ју, са мо сам сле ди ла ди сципли
но ва но, са стра шћу, од луч но и храбро,
та ле нат ис пи сан у мом би ћу. Мо је
је би ло да во дим ра чу на да не бу дем у
ло шем дру штву, а све дру го је би ло „судби
на“, ко ју ни ти сам мо гла, ни ти сам желе
ла да из ме ним. Су де ћи по све му, судби
на је би ла на мо јој стра ни, хва ла јој.
Дра го ми је због овог при зна ња, ма да
сма трам да ми је нај ве ћа на гра да у живо
ту за пра во та ле нат ко ји ми је дат.
КАД СВИ МА СР ЦЕ УЗ ДРХ ТИ
Је дан од Ва ших умет нич ких су сре та са
До мин гом био је у опе ри Адри­ја­на Леку­врер
у Бар се ло ни. Са Ва ма је пе ва ла и
Ми ре ла Фре ни. И у та квој по де ли ус пели
сте да осво ји те и пу бли ку и кри ти ку?
Адри ја ну Ле ку врер при хва ти ла сам,
иако убе ђе на да ћу би ти ис пра ће на звижду
ци ма и не го до ва њем пу бли ке. Сматра
ла сам да је мој глас, у том тре нутку,
био још увек зе лен, а ова ве ри стич ка
улог а подр аз умев ала ј е д р ам ат и чно с т,
Фор му ла
Ка да су јед ног стро гог кри ти ча ра упи та ли у че му је „тај на
нео до љи во сти Ја дран ке Јо ва но вић“, од го во рио је:
– Ин те ли ген ци ја, емо ци ја, ха ри зма.
Ни ка да не ће те по го ди ти ко је тај кри ти чар.
уз густ ор ке стар. Схва та ју ћи да имам
из у зет ну по ну ду, мо гу ћи су срет са два
нај ве ћа свет ска опер ска умет ни ка, прихва
там иза зов.
До мин га сам по зна ва ла још из „Скале“
и Бу дим пе ште, али ни ка да ни смо
пе ва ли за јед но. Пру жам ру ку Ми ре ли
Фре ни, она ме уз др жа но од ме ри од главе
до пе те и ка же: „Та ко ви со ка!?“ Он да
се окре ће ре ди те љу Ђан Кар лу: „За њу
рав не ци пе ле, а за ме не нај ве ће шти кле!“
Ви ше од ме сец да на, три пу та днев но,
тра ју про бе. Око ме не нај фан та стич нији
рад, есен ци ја умет но сти. Срећ на сам,
ства рам, на пре ду јем, гле дам, ужи вам.
До ла зи пре ми је ра, у дру гом чи ну из лазим
ја, не по зна та ка та лон ској пу бли ци,
и пе вам ари ју. Не ма апла у за. Са ма на
сце ни у тој те шкој ти ши ни ка жем се би:
„Ево, Ја дран ка, по чи њу тво ја пред ви ђања.“
Ула зи До мин го, то ком на шег ду е-
та, он чу де сно пе ва „Ари о зо“ и ру ши се
по зо ри ште. Иде мо на пред, Фре ни пе ва
чу ве ни мо но лог Фе дре. Дрх ти мо, и ја, и
хор, и пу бли ка. По не се на нај ве ћом могу
ћом умет нич ком сен за ци јом, би вам
пот пу но ли ше на стра ха. Ми слим: и да
је по след ња, до вољ но је. До ла зи мо до
по је ди нач ног кла ња ња, из ла зим до стојан
стве но, оче ку ју ћи сву му ни ци ју овог
све та да пу ца у ме не. Али, це ла са ла почи
ње да ви че: „Бра а а ва аа, бра а а ваа...!“
И да нас сма трам да је, во кал но, мој
глас та да био зе лен за Прин це зу де Бујон,
али су мо ја во ља, енер ги ја, лич ност
и нај ве ћи умет ни ци око ме не, До мин го,
Фре ни, Дел Мо на ко, Ро ме ро, ма е стро
Ган дол фи, учи ни ли да сви ма ср це уз дрхти
на мо ју ин тер пре та ци ју.
До мин гу сте би ли и Кар мен, би ли сте
Кар мен и Хо зеу Ка ре ра су, Хо зеу Ку ри,
пе ва ли сте пре ми је ре Кар­мен у Абу Даби
ју, То ки ју, На го ји, Сао Па у лу, Рио де
Жа не и ру, Ри му, Ми ла ну, Ати ни... Ко је
Ва ма био нај у бе дљи ви ји Дон Хо зе?
Ап со лут ни умет нич ки су дар до живе
ла сам са Пла си дом До мин гом, и то
на на шој пр вој за јед нич кој про би у те а-
тру „Му ни си пал“ у Рио де Жа не и ру, када
је он ди рект но са аеро дро ма до шао
на по че так про бе. Ни је би ло по тре бе да
он по зна је ре жи ју за ту про дук ци ју, јер
за пра во сва ка ре жи ја је пре све га у пева
њу, из ра зу и емо ци ја ма. Ја сно је да је
До мин го умет ник ко ји је обе ле жио нашу
епо ху, и не по сто ји умет нич ки кри-
82 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.