Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

тра­го­ви­ма . По сле мно го стран ство вања,
и ду гих пу то ва ња, да ли је то, ипак,
са мо илу зи ја?
И је сте, и ни је. Лак ше се жи ви у систе
му фор мал но утвр ђе них и по што ваних
гра ђан ских сло бо да не го под аутори
тар ним и дик та тор ским ре жи ми ма,
ма да лак ши по ло жај не мо ра би ти и суштин
ски бо љи. Да, при јат ни је је на Запа
ду, уто ли ко што о не ким ства ри ма не
мо ра мо ми сли ти, а у ста њу не ми шље ња
смо под ло жни гу та њу ра зних под ва ла.
Ти ра ни ја под сти че на ја сни је и хра брије
ми шље ње, док фор ма ли стич ке слоб
оде р а злењ уј у : мех анизм и испир ањ а
мо зго ва су са вр ше ни ји, по след њу реч
има еко ном ска при ну да. Ми смо, за
вре ме вла да ви не кул та лич но сти, преце
њи ва ли пред но сти за пад не де мо крати
је, али оне, уз све огра де и ре зер ве,
ипак по сто је. За пад је, до не дав но, сво је
здрав стве но ста ње одр жа вао уз по моћ
са мо кри ти ке; сад је та свест у опа да њу,
и то ни је до бро.
У 3еч­јим тра­го­ви­ма, ком би ну ју ћи доку
мен тар ну гра ђу са соп стве ним опсер
ва ци ја ма, са вр ше но сте ис при ча ли
при чу о Зе цу-Чо ве ку, или о Зе цу и Чове
ку, уни вер зал ну, и на рав ни лич ног и
ко лек тив ног. (Зна мо, не вре ди. А опет је
бо ље тр ча ти не го ми ро ва ти, за ни мљиви
је и уз бу дљи ви је.) Шта нам је чи ни ти
у овом ча су, у ова квом све ту, би ти Зец
или би ти Чо век?
Дво но шци су сла бе, упла ше не је динке;
иден ти фи ка ци ја са зе че ви ма се са ма
од се бе на ме ће. Ме ђу тим, ја сна свест о
из во ри ма стра ха де ли мич но нас ослоба
ђа анк си о зно сти. По ни ра ње у страх
је об лик хра бро сти, а из бе га ва ње су о-
ча ва ња је, сва ка ко, у ве зи са ку ка вич луком.
По при ро ди ни сам хра бар чо век,
али сам се у не ким си ту а ци ја ма др жао
хра бро за хва љу ју ћи не у стра ши вом мишље
њу.
У СВО ЈУ ОД БРА НУ
Из Ва ших књи га ра за зна је се да су друштво
и др жа ва јед на ствар, а свет и живот
не што са свим дру го. Ка ко оби чан
чо век да про на ђе ме ру?
Ствар ми из гле да про ста. Ако се не
бо ри те за власт, за пре ко мер но бо гатство,
за дру штве ну ва жност, он да сте на
пу ту да осво ји те ду шев ни мир, па вас и
др жа ва, уне ко ли ко, оста вља на ми ру. Важно
је да сва ко по ву че гра ни цу из ме ђу
се бе и њих. Под ко му ни сти ма, и по ред
ма њих не при јат но сти, у су шти ни сам
до бро про ла зио упра во за то што ми није
би ло до вла сти. Вла сто др шци то не погре
ши во осе ћа ју и они ма ко ји не же ле да
их за ме не на управ ном по ло жа ју гле да ју
кроз пр сте. Ја сам, ипак, био по вла шћен,
због при ро де свог по сла: мо гао сам, одре
кав ши се бо гат ства и мо ћи, при стој но
жи ве ти. Мно го је те же они ма чи ја го ла
ег зи стен ци ја за ви си од ћу ди моћ ни ка.
Они не ма ју че га да се од рек ну.
„Зе мља је осу ђе на на че ка ње и на верност.“
За ви чај ност је зр но со ли у сваком
Ва шем на пи са ном рет ку. И дар и
стра да ње. Мно ги пи сци се скла ња ју од
то га. Да ли би сте по но во истим тра гом
б еле ж ил и ?
Из бор се де сио не за ви сно од мо је воље.
Ро дио сам се у ср цу се љач ке зе мље,
од ма лих но гу сам пра тио про па да ње
р ур а лне ц ив илиз ац иј е , одб олов а о т а ј
про цес. Зе мља не ма куд из се бе, па ни
ја из ње. Она је и ова мо, где го ди на ма
бо ра вим, сва ко днев но у ме ни. Осе ћам је,
жи во, и кад је во лим, и кад је не во лим.
Она ме је да ла, она ће ме и узе ти, на траг.
Ни је реч о из бо ру, не го о суд би ни.
Кроз сво је пе ро са ме ри ли сте бу ран
век, оста ви ли тра го ве ду бо ке и пре позна
тљи ве, гле да ли свет са раз ли чи тих
ге о граф ских та ча ка. По сто је ли од гово
ри или са мо, увек из но ва, пи та ња: о
сми слу, о исто ри ји, о Бо гу и ко смо су, о
по је дин цу и на ро ду...?
Нем а м неприкос нов еног одг ов ор а
ни на јед но ва жно жи вот но пи та ње. Ни
сам се не др жим до след но за кљу ча ка до
ко јих сам до шао, па ка ко да их пре по ручу
јем дру ги ма? На сто јао сам да оно што
ме је коп ка ло и му чи ло из ра зим искрено
и убе дљи во. На дам се да ће, на послед
њем су ду, узе ти у об зир мо ју отворе
ност и ин те лек ту ал но по ште ње. То је
све што мо гу ре ћи у сво ју од бра ну. s
Суд би на
На
пот п и си в а њу
књи ге „Му ка
с ре чи ма“
Фо то: Ар хи ва
с а го в ор ни к а
– Хтео не хтео, де лим суд би ну сво јих су на род ни ка, кад год
и где год жи ве ли. За раз ли ку од ро ман ти чар ског ро до љу бља,
ни сам оду ше вљен сво јом ве за но шћу и при пад ни штвом, али
их не по ри чем. У кри зним си ту а ци ја ма, кад је за јед ни ца угроже
на, спре ман сам и на ак тив ни је об ли ке со ли да ри са ња.
SERBIA • N O 54 • 2016
79