Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

В И Д И Ц И
се оти мам, и у ње га се вра ћам. Оно је непо
мер љи во и по у зда но тло ослон ца.
Са пе сни ци ма
Љу би во јем
Ршу мо ви ћем
и Мо шом
Ода ло ви ћем,
ко ји му до но се
с ад ни цу ле с ке
Не се ћам се у ка квом сам рас по ложе
њу то на пи сао. Бе сми сао по кри ва недос
еж на пр ос т р а нс т в а м атериј а лног и
ду хов ног све та, све што је ван до ма ша ја
на ших чул них и ум них ис ку ста ва. Тај на
оно стра ног за стра шу је, али ну ди и могућ
ност за но сног са ња ре ња. Осим ре лиги
о зног ту ма че ња по сто ја ња, за шта се
не тра же до ка зи не го ве ра, ко мо же рећи
да је у оно ме што га окру жу је на шао
не ки сми сао? Ра ђа мо се, бо ри мо се за
пр еж ивљ ав ањ е : б иолошка с амос в рхо -
ви тост је до вољ на се би, она не те жи за
сми слом.
На ла зи ти ве зу са дав ним и ва зда шњим
со бом ну жност је, не ми нов ност. И где
су ту на ши књи жев ни пре ци?
Дав но, ва зда шње би ће по ко па но је у
пред све сним, пред и сто риј ским епо хама.
Из те пра шу ме нам, и да нас, при тиче
зна тан део ви тал не енер ги је. На ша је
осно ва у ван вре ме ном и не ви дљи вом, у
недос еж ном .
Са ро ђе њем, да ти смо јед ном за у-
век: ни шта ви ло нас је, кроз вул кан ско
гро тло, из ба ци ло у свет. Оно ка сни је је
уоб ли ча ва ње у да том окви ру, са ни зом
до пу на. До ста сам чи тао и учио, а опет
нај ви ше ве ру јем свом не зна њу. Из ње га
Сва ко сво га на хра нио ву ка
– Не узи мам се бе од већ озбиљ но. Био сам пи сац жан ровски
не чи сте про зе, хро ни чар јед ног ви да днев них зби ва ња,
нај при род ни је сам се осе ћао пи шу ћи деч је пе сме. Ако све то
има не ког ви шег сми сла, на дру ги ма је да се из ја сне. Ни сам задо
во љан ура ђе ним, ни сам ни не за до во љан. Жа лим због греша
ка и не смо тре но сти по чи њенх пре ма дру ги ма. Жи вео сам,
а то је, увек, ве ћи или ма њи грех.
„На род не гу је оно што му ни кад ни ко
узе ти не мо же: је зик свој, уте ху и ра дост
мо ју“, на пи са ли сте. Да ли је мо гу ће очува
ти је зик, не го ва ти га као иден ти тет, и
у ова квом ве ку?
Ка ко да не! Је зик је на ше моћ но оружје,
по след ња ли ни ја од бра не. Он је охрабру
ју ћи знак здра вог ко лек тив ног жи вота.
То нам ни ко, без на шег при стан ка, не
мо же од у зе ти. Ве ко ви ма су га, по за димље
ним ко ли ба ма, не го ва ли и уса вр шава
ли гу сла ри, при по ве да чи, тка ље и преље.
Све сте нам узе ли, али је зик не да мо,
уз вик нуо је Пе тар Ко чић, пр ко се ћи, у
С аб ор у, аус т р оуг а рс к и м ок упаторим а .
До кле га бу де мо во ле ли и бо га ти ли, живе
ће мо као на род. У ту твр ђа ву ту ђин
не ма при сту па. Гле дај те овог Де вен порта,
ви со ког пред став ни ка не знам ко га
и че га, ка ко се тру ди да овла да на шим
го во ром, да би нас са вла дао. На у чио га
је до сте пе на би ро крат ске ко рект но сти,
али му у ду шу ни је ушао, за то што нам
не же ли до бро. Је зи ку је по треб на пу на
сло бо да раз ви ја ња, пра во на гре ше ње,
и, у исто вре ме, дис крет но над гле да ње и
упо зо ра ва ње. Ако је жив и јак, ни ту ђице
му не мо гу ни шта; шко де му је ди но у
вре ме ну кад му здра вље по пу сти.
УДОБ НОСТ ИС ПРА НИХ МО ЗГО ВА
„Свет про па да ка ко је на стао“, пи ше те.
Кроз про зу, пра ти ли сте ра сап јед ног
све та, пре ла зак па три јар хал ног у та козва
но но во, ко му ни стич ко, па по нов ну
ха ран гу (од де ве де се тих до на ших да на)
на тра ди ци о нал не вред но сти. Ипак, у
Ва шој по е ти ци, ни кад се не до во ди у
пи та ње ху ма ност?
Бли ско ми је схва та ње не ких мо дерних
ми сли ла ца о ци клич ном раз во ју
кул ту ра и ци ви ли за ци ја. Про грес се одви
ја у кру го ви ма, у спи рал ном од вр тању
и за вр та њу, у ам пли ту да ма. По стоје
уз ла зне и низ ла зне фа зе тог вр ће ња
у кру го ви ма. Тре нут но смо, из гле да, у
низ ла зном одељ ку, па нам се чи ни да је
до шао смак све та. У исто ри ји је би ло
мно го ова квих сма ко ва. Свет се, у истом
за ма ху, уру ша ва и об на вља.
„Ве ро вао сам да не где у све ту има и слобод
них дру шта ва“, бе ле жи те у Зеч­јим
76 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.