Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

Вук је ту, ваљ да, ала ва сва ки да шњица,
у чи је ра ље ва ља до ба ци ти ко мад
свог жи во та, да би смо до би ли до зво лу
за на ста вак пу то ва ња. Вре ме је ло ше одре
ђе на, у из ве сном сми слу не по сто је ћа
ка те го ри ја. Ми га, сво јим при су ством
и де ло ва њем, ис пу ња ва мо и осми шљава
мо, улеп ша ва мо или за га ђу је мо, ка ко
кад, ка ко где.
У да на шњем све ту, у ко ме се умно жа вају
вр сте умет но сти, из на ла зе но ва уметнич
ка сред ства, шта зна чи би ти Пи сац?
Пи сац је људ ски створ ко ји по сре ду је
из ме ђу жи во та и ње го вог мо гу ћег смисла,
гле да лац и све док, по сма трач који
сво ју не спо соб ност уче шћа у стварним
зби ва њи ма на док на ђу је њи хо вим
пре ба ци ва њем у про стор има ги на ци је.
Пи сци су не у ро тич на, фру стри ра на бића:
сва ко ме од нас не што фа ли, пи ше мо
да би смо над вла да ли тај не до ста так, да
би смо ис пу ни ли уби стве ну пра зни ну.
Сред ства су тех нич ке до сет ке, ви ше или
ма ње под сти цај не. Ту се ве о ма раз личи
тим пу те ви ма сти же до истог ци ља.
Сва ко је тво рац соп стве них ме ри ла, роди
тељ соп стве не чи та лач ке пу бли ке.
Успе вам, или ома шу јем, у сте пе ну
оства ри ва ња сво јих те жњи и мо гућ ности,
а не ту ђих зах те ва: њих са мо успут,
и по вр шно, узи мам у об зир. Пи сци
су сла бо пла ће ни, по не кад и бес плат ни
фил те ри ду хов не и дру штве не си ту а ције
јед ног под не бља.
УСУ ДИ ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НЕ ПО СЛУ ГЕ
Чи ни се да нео ли бе рал на кор по ра цијска
ма ни пу ла ци ја по чи ва на из вр сном
по зна ва њу књи жев но сти и фи ло зо фије.
Ти по ви ко ји про из во де ма сов не програ
ме за за ба ву, зна чи за глу пљи ва ње,
нај че шће су ве о ма обра зо ва ни. Шта мисли
те о том си сте му па ра док са?
Ста ра је прак са вла да ју ће кла се да
пот чи ње не др жи у не зна њу и не пи смено
сти. Да на шњи го спо да ри све та уви дели
с у да пол уоб р аз ов ано с т и пол упис ме -
ност да ју бо ље ре зул та те, а поп-кул ту ра
дођ е ка о прик лада н з ачин пот р ошачког
по гле да на свет. Екс пло а та тор ске кла се
су увек уза се има ле обра зо ва ног особља,
вољ ног да бра ни и оправ да ва по робљ
ив аче . И нтеле кт уа лна пос л уг а , чес то ,
хр ли ка оно ме ко је нај ја чи. Та ко се дог
од ило да шездес етос м ашк и лев ичари
по ста ну за ступ ни ци аме рич ких вој них,
еко ном ских и ге о стра те шких ин те ре са.
То је ту жно, али ни је па ра док сал но.
Лич но у про зи, би ло да је она озна чена
као пан те и стич ка, или ево ка циј сколир
ска, или на гра ни ци днев нич ко-реа
ли стич ног, не по ри че те ни кад. Ко ли ко
је Ваш жи вот био под ло га за фик ци ју?
Иако сам сва шта ви део и про живео,
мо је по зна ва ње жи во та је ску че но,
а во ља да про жи вље но тран спо ну јем у
фик тив не си ту а ци је и ли ко ве вр ло слаба.
По ја ве и љу де осе ћам ин ту и тив но,
на за ма гље ном, лир ском пла ну. Че сто
се за ди вим уви ди ма и про це на ма својих
по зна ни ка и при ја те ља. То ме ни никад
не би до шло на па мет. Је ди но се бе,
и при ро ду, осе ћам ма ло ду бље и по знајем
по у зда ни је, па сам о то ме нај ра ди је
пи сао. Го во ре ћи о дру ги ма, го во рио сам
пре све га о се би. Ка ко је До бри слав протр
чао кроз Ју го сла ви ју је мо ја ауто би о-
граф ска књи га. Ја сам у све му, и цео свет
го сту је у ме ни. У то ме ни сам ни ка кав
из у зе так, са мо што је то код ме не видни
је не го код дру гих.
Да ли је то ли ко про зи ва на сло­бо­да заме
на за реч суд­би­на , или је са мо још једна
од ре чи згод них за ма ни пу ла ци ју?
Мо ја сло бо да је усло вље на све шћу
о оп штим окол но сти ма и соп стве ним
огра ни че њи ма, или, ка ко Хе гел ре че,
спо зна јом објек тив не ну жно сти. Нај теже
је оно роп ство ко је но си мо не све сно.
Има јав на, и има уну тра шња сло бо да.
Овој дру гој, уну тра шњој, ни је по требна
мо гућ ност др жа ња го во ра на ми тинзи
ма. Ако сам у се би раш чи стио не ке
ства ри, он да и у роп ству мо гу ди са ти и
ми сли ти сло бод но. Опа сност по чи ње од
тре нут ка кад кре не мо пу тем са мо по рица
ња, кад под лег не мо при ти ску. А зам ке
су број не. Она ко ју оли ча ва „сток холмски
син дром“ – скло ност та ла ца да прихва
те и бра не ло ги ку кид на пе ра – посеб
но је опа сна, и при мет на је код јед ног
де ла на ше вај не ели те, оне што за сту па
ула зак у НА ТО.
ЈЕ ЗИК, ПО СЛЕД ЊА
ЛИ НИ ЈА ОД БРА НЕ
„Ако и ни су исто вет ни, бе сми сао и тајна
по сто ја ња јед на ко су уз ви ше ни“, напи
са ли сте у Змиј­ском свла­ку?
Са су пру гом
и де цом
SERBIA • N O 54 • 2016
75