Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

В И Д И Ц И
ПИ САЦ МИ ЛО ВАН ДА НОЈ ЛИЋ О ЗЕ МЉИ,
ЈЕ ЗИ КУ И СВЕ ТО ВИ МА КО ЈИ ГО СТУ ЈУ У ПЕ СНИ КУ
Осуђени на чекање
и верност
Зе мља не ма куд из се бе, па ни ја из ње. Она ме је да ла, она ће ме и узе ти на траг. Нај те же је
оно роп ство ко је но си мо не све сно. Опа сност по чи ње та мо где и пут са мо по ри ца ња, зам ка
„сток холм ског син дро ма“. Не ка да су вла сто др шци пот чи ње не др жа ли у не пи сме но сти,
а да на шњи су схва ти ли да по лу о бра зо ва ност да је бо ље ре зул та те. Поп-кул ту ра је за чин
по тро шач ког по гле да на свет. Ин те лек ту ал на по слу га ва зда хр ли ка оно ме ко је тре нут но
нај ја чи. На ша је осно ва у ван вре ме ном и не ви дљи вом, у над и сто риј ском
Текст:
Ве сна Ка пор
и НР Прес
У
ње го вој ре че ни ци да ма ра Ср бија,
пра ва и све ко ли ка. Она до маћин
ска, с обе но ге на зе мљи, пу на
древ них сли ка и пе са ма, го ло гла ва у житу,
жуд на под ђур ђев ском ки шом. И она
што је до бре шко ле из у чи ла, не из би ва
из би бли о те ке, зна да су Хо мер и гусла
ри на ис тој ва три пре ка ље ни. И она
хра сто ва, што до но си сун це у не дри ма,
за гле да на у не бе са, с ко ре ном у ду би ни.
За то мо же да пе ва и успа ван ку и па растос,
и у По а тјеу и у Ива нов цу код Љи га.
Ми ло ван Да ној лић (Ива но вац, 1937),
је дан од нај зна чај ни јих срп ских књижев
ни ка да нас, на пи та ња На ци о н а л не
ре ви је од го ва рао је с оном ста рин ском
со лид но шћу, као да у ка мен уре зу је.
У Ва шој по е зи ји, ду бо ко ко смич ко
са деј ству је са лич ним, ко је се че сто раста
че и жи ви у ко лек тив ном. То је Ваш
Ба ла да о...
Ро ђен је у Ива нов ци ма код Љи га, 1937. На Фи ло ло шком
фа кул те ту у Бе о гра ду ди пло ми рао 1973, на Од се ку за ро мани
сти ку. Об ја вио ви ше од се дам де сет књи га бе ле три сти ке на
срп ском је зи ку, у пу ном жан ров ском ра спо ну, од по е зи је за
де цу до ро ма на („Не ка вр ста цир ку са“, „Ба ла да о си ро ма штву“,
„Лич не ства ри“, „Осло бо ди о ци и из дај ни ци“...). До бит ник ве ликог
бро ја нај у глед ни јих на гра да. Пре вео и/или пре пе вао на
срп ски зна ме ни та де ла Шек спи ра, Бо дле ра, Па ун да, Јеј тса, Сио
ра на, Кло де ла... Од 1984. жи ви у По а тјеу, у Фран цу ској, где је
ра дио као лек тор на Уни вер зи те ту и са рад ник па ри ског ради
ја. Члан Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти од 2000. Део
го ди не ре дов но про во ди и у свом род ном се лу.
пут: од „не бе ског сво да и зве зда ног лука“,
ро ман ти чар ски се спу шта у ду би ну
лич ног, и ви јо ри по над за јед нич ког?
Лич но ис ку ство и осе ћа ње ства ри у
књи жев но сти је де лат но оно ли ко ко лико
је де љи во са дру ги ма. От ка ко је по чео
пе ва ти и при по ве да ти, усме но и пи смено,
чо век по ста вља не ко ли ко ег зи стенци
јал них пи та ња и на њих на раз ли чи те
начине одг ов ар а , б е з коначног з ак љ у ч -
ка. Оно што је нај лич ни је исто вре ме но
се по ка зу је као уни вер зал но, а у те шко
са оп штљи вим тај на ма чи та лац, са радо
шћу, пре по зна је соп стве на ин тим на
ста ња и осе ћа ња. По сто је, да ка ко, раз личит
и нив ои з адов ољ ав ањ а ис те д уховне
же ђи. Ту гу због не по врат ног про ла жења
жи во та јед ни уто ља ва ју слу ша ју ћи, у
ка фа ни, пе сму „Узми све што ти жи вот
пру жа, да нас си цвет, су тра уве ла ру жа“,
а дру ги у кон церт ној дво ра ни, ужи ва јући
у де ли ма Чај ков ског и Брам са.
Хо мер, Ови ди је, Хо ра ци је, Дан те,
Шек спир, Ге те, Пу шкин и Че хов – ко
би их све на бро јао? – на ши су са вре мени
ци, ак ту ел ни ји и за ни мљи ви ји од јутрос
ку пље них днев них но ви на. Ка дри
да нас у да ле ке зе мље и још да ље епо хе
пре ба це бр же од сва ког мла зног ави о на.
Чо век је пра ста ра ко смич ка жи во ти ња,
сва шта је ви део, ис ку сио и из ра зио.
Ка ква је то вре ме ако је „сва ко сво га нахра
нио ву ка“?
72 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.