Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

П Р И М Е Р И
да ка ко ји су жи ве ли за суд њи дан, да не
обру ка ју прет ке и не осра мо те по томке,
о че му све до чи још је дан Ни ко ли ћев
жи вот ни став:
„Да по ку шаш да про ђеш кроз жи вот,
ако је мо гу ће, да се не ис пр љаш. И ако се
то де си да се ис пр љаш, да по ку шаш да се
не обру каш.“
У ОД ЈЕ КУ РА ТО ВА
Дра ган Ни ко лић ни је по стао са мо
све тиљ ка, из ра стао је у го лем све ти о-
ник ба ца ју ћи про све тљу ју ће сно по ве на
ону леп шу и от ме ни ју ста зу умет но сти
и жи во та. Ста зу ко јом се те же иде, али
се на њој ду же тра је. О ње му као глумцу,
о ње го вим уло га ма, го то во да се не ма
шта ви ше ре ћи. Све је ре че но и на пи сано
још за ње го вог жи во та. И стру ка и
пу бли ка и по је дин ци и ин сти ту ци је и
зна ни и не зна ни и до бро на мер ни и цини
ци, би ли су је дин стве ни у оце ни да је
у свом по слу био нај бо љи ме ђу нај бо љима.
Сва ка уло га би ла је „ро ђе на“ за ње га.
Ме ђу тим, Дра ган Ни ко лић ни је волео
из лог. Чак ни ка фан ски. Чу вао је
сво ју ин ти му, сво је при ја те ље, по знани
ке из „Та ли је“, „Пот ко ви це“ и оста лих
бе о град ских ка фа на.
Пр ви пут сам, за хва љу ју ћи до а је ну
срп ске фо то гра фи је, Ми ле ту Је ле си јеви
ћу, свог идо ла из де тињ ства упо знао
у Ро са ма, де ве де се тих, где сам се упра во
спу стио са хер це го вач ког фрон та. Бор
о Глог ов а ц , в оз ач п уковника Нов ице
Гу ши ћа, до ве зао је та да ме не, ка ко бих
на по кон ле то вао са по ро ди цом у Хер цег
Но вом, а у по врат ку је тре ба ло Ми ле та,
т ада с т ац ионир аног у Рос ам а , да одв е -
зе на не ве сињ ски фронт. Се ћам се скоро
сва ког де та ља. Га га, пре пла нуо, у белим
бер му да ма и пру га стој мор нар ској
ма ји ци, опу штен, с по не ком гри ма сом,
па жљи во је слу шао при чу о хо џи из села
Дуј мо ви ћи у под нож ју Тре ска ви це и
ње го вој пре да но сти исла му, да је чак и
шта по ве за па суљ и па ра дајз офар бао у
зе ле но, као и це лу ку ћу и окућ ни цу.
„Мо жда се са мо мар ки рао да га Алах
бо ље ви ди од о зго“, кроз осмех је ко мен тари
сао овај жи во пи сни де таљ о се о ском
хо џи и ње го вом ви ла је ту.
Пи ли смо ла га но, на оба ли, не посред
но ис под ње го ве ку ће. Ми ле је донео
не ку ег зо тич ну ита ли јан ску вот ку
са по мо ран џом, ко ју смо за ли ва ли пивом.
Га га је пио ло зу и слу шао на кла пања
два рат на из ве шта ча у ма ли ган ском
на дах ну ћу. Па жљи во је пра тио при че из
ра та, ко ји још и да нас тра је не где у нама,
ка ко је го во рио је дан чу ве ни ре дитељ
пар ти зан ских фил мо ва. Пре те жно
је ћу тао, при па љу ју ћи јед ну за дру гом
ци га ре те „мил бо ра“ („марл бо ро“ ко ји
је но ћу, из Зе ле ни ке, гли се ри ма шверцо
ван у Ита ли ју). Рас пи ти вао се ско ро
сти дљи во шта се де ша ва у Хер це го вини?
Да ли је исти на да је из ме ђу Млади
ћа и Ка ра џи ћа јаз то ли ко ду бок и
не пре мо стив!? По ми ња ли смо и ко мандан
та „Ти гро ва“, ког је це нио као па трио
ту и хра брог чо ве ка.
По здра ви ли смо се са Ми ле том, поже
ле ли му сре ћан пут пре ко Лу шти це
за Хер це го ви ну, а ми смо, бар ком, препре
чи ли пре ма Хер цег Но вом, на отвара
ње филм ског фе сти ва ла. Не где на
сре ди ни за ли ва по ди гли су се та ла си.
Сед мо го ди шњег де ча ка у бар ци ухвати
ла је па ни ка. По чео је да пла че. Ро ди-
66 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.