Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

Од скри ва ња би ци кла љу бав ни ку
ком ши ни це с че твр тог спра та до новча
ни ца ба че них на тро то ар и ве за них
тан ким ри бо ло вач ким нај ло ном ко ји
би смо по вла чи ли при ли ком сва ког саги
ња ња да их не ко до хва ти. Обо жа ва ли
смо да гар би том у ула зу про сла вља мо
за бра ње не пра зни ке, што је иза зи ва ло
в елике детонац иј е , да канапом в ежемо
дво је ком шиј ских вра та а за тим да оба
зво на за гла ви мо чач ка ли ца ма, да ко лектив
но бе жи мо са ча со ва ка да је го сто вала
„Зве зда“ и да се на се вер ној три би ни
про вла чи мо кроз тан ки отвор за про дају
ка ра та... И увек смо би ли сло жни и једин
стве ни и ни је би ло цин ка ро ша, иако
је мр че ни Ко ста, као ста ри ји и ис ку снији
чо век, увек твр дио да су шпи ју ни код
нас сва ке го ди не до бро ра ђа ли.
„Бо ље но кр то ла и па суљ за јед но“,
во лео је да ка же.
Али ми смо би ли сло жни – све до
по ја ве От пи с а них. Они су нам на че ли
је дин ство, а би ло је и по ло мље них носе
ва. Ка мен спо ти ца ња био је Пр ле. Око
Ти хог, ког смо сма тра ли на шим Бје лопа
вли ћем, ни ко се ни је ло мио. Пр ле је
на кра ју, до да нас, (п)остао мој кум Ратко,
нај бо љи од свих нас, бо рац про тив
клеп то ман ске при ва ти за ци је, ко ји још,
дон хи ко тов ски, и да нас, жи ла во по куша
ва да од бра ни остат ке ко је ни су поје
ли Шо ји ћи, ка ко ову пу стош иза нас
на зи ва док тор Па вле П., нај бо љи никшић
ки ин тер ни ста.
То вре ме ле пих успо ме на са же то је
у јед ном Чо ве ку – Дра га ну Га ги Ни коли
ћу. При ча о Га ги Ни ко ли ћу је при ча
о јед ном вре ме ну ко је, са још по не ким
пр еос т али м м а јс тор ом ж ив от а , полако
од ла зи у ам не зив но-тран сфор ми шу ћу
ка те го ри ју зва ну Исто ри ја.
ДА НИ САМ УПИ САО ГЛУ МУ...
Га га, сво јим ма е страл ним уло га ма,
ни је по стао са мо поп ико на тог вре мена,
ка ко се то ових да на про вла чи по
штам пи, већ мно го ви ше од то га. Био је
рет ка по ја ва у сво јој бран ши: ма е стралан
глу мац, скро ман и не на ме тљив човек,
с пот пу ним од су ством ауто мар кетин
га и нар ци со ид но сти (нео дво ји вих
од при мар ног за на та), ве ли ки џен тлмен
ши ро ког ср ца и увек отво ре ног новча
ни ка, от ме ни бо ем, емо тив ни го сподин
ког ла ко га не ту ђа не во ља, зве здаш,
Цр ве но кр сташ, Бе о гра ђа нин и Ср бин
и па три о та. Га га је био при мер ка квих
одав но не ма. Играо је ве ћи ном ур ба не
ти по ве, же сто ке мом ке, хе ро је бе о градске
кал др ме, али је, у су шти ни, као човек
био не што са свим дру го.
У при ват ном жи во ту ни је био ни
на лик на Пр ле та, Џи ми ја Бар ку, Флојда,
По па ја, Ур ке та, Сти ва... Фе но мен Гаги
не глу мач ке тран сфор ма ци је али и
пе чат ње го вог су штин ског би ћа је сте
то што је ус пео да свим тим мар ги налци
ма удах не ду шу, да их опле ме ни и
про све тли да ју ћи им део се бе, пра ве ћи
т ако ликов е пр а вдољ уб ив и х б у нтов -
ни ка или по но сних би тан ги с мар ги не
жи во та. Као фај тер ко ји се ма ло ба вио
и бок сом, оку сио ча ри кал др ме али без
де ли квент ских ин тер ва ла, узи мао је од
свих оно нај бо ље. Ули ца је у то вре ме
има ла сво ја пра ви ла – за ко не, прин ципе,
хи је рар хи ју... ја че и ефект ни је не го
мно ге са вре ме не ин сти ту ци је, да нас,
нажало с т, деф о рм ис ане оном пр ећ ут а -
ном али до ми нант ни јом стра ном транзи
ци је.
„Имао сам сре ћу да сам све што ми
је ус кра ће но у жи во ту од и грао на филму.
Имао сам кућ но и гра ђан ско вас пита
ње, али сам умео да осе тим ми ри се
ули це и раз не иза зо ве. Да ни сам упи сао
глу му, оти шао бих у Па риз и ко зна шта
би са мном би ло. У жи во ту сам играо урба
не ти по в е, д е с пе р а д о се с а д у шом, а ли
ан ти хе ро је, осим мо жда Пр ле та, ко ји је
по сле ра та мо гао да бу де обез бе ђе ње неком
по ли ти ча ру...“ – при се ћао се сво јевре
ме но Га га, пра ве ћи па ра ле лу да свако
вре ме има сво је ју на ке:
„И сад се на је жим ка да се се тим
фил ма Јо це Јо ва но ви ћа ,Млад, леп као
ру жа‘, ко ји пр ви го во ри о спре зи по ли ци је
и кри ми на ла, ка да ја на кра ју фил ма као
кри ми на лац ка жем: ,Ја сам ва ша бу дућност‘.“
Ка рак тер овог нај шме кер ски јег Бео
гра ђа ни на илу стру је и ње гов жи вот ни
мо то, ис пи сан на шпи ци пр вог фил ма у
ком је играо – за но ве на ра шта је, за акт
уелни т р ен ут а к , в ер ов атно а пс у рда н ,
али ко ји са мо по твр ђу је ње го ву ста мену
лич ност и по сту ла те на ко ји ма је одра
стао:
„И кад бу дем мр тав и бео, ја бих ипак
хтео ка ква-та ква све тиљ ка да бу дем.“
Ур бан и са вре мен, био је ду бо ко тради
ци о на лан, сле де ћи мо то сво јих пре-
SERBIA • N O 54 • 2016
65