Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

П А Л Е Т А
Пре чи шће на умет ност
„Уоп ште, Ди ми три је Авра мо вић је нео бич но ин те ре сантна
умет нич ка лич ност, јед на не сва ки да шња по ја ва у исто рији
срп ског сли кар ства, као од при ли ке Кор не ли је Стан ко вић у
срп ској цр кве ној му зи ци. Авра мо вић, на жа лост, ни је сти гао
да ти пу ну ме ру, оно пак што је из ње го ве ки чи це по те кло, носи
пе чат пра ве, пре чи шће не умет но сти, по тез оне ан тич ке
уз ви ше но сти ко ју сре та мо на ли ко ви ма не мач ког сли кар ског
кла си ча ра Ан сел ма Фо јер ба ха. Ако би Авра мо ви ћу тре ба ло
од ре ђи ва ти умет нич ки ранг, ми би смо га по ста ви ли из ме ђу
Те о до ра Кра чу на и Ђор ђа Кр сти ћа.“ (Др Бо жи дар С. Ни ко лаје
вић: „Успо ме не“)
пре пи се два де сет по ве ља. Ори ги нал
Нем ањ ине Х ил анд а рс к е пов еље је касни
је из гу бљен, па се за њу зна са мо
на осно ву пре пи са. У том пе ри о ду постао
је и осни вач срп ске ка ри ка ту ре.
У спо ра зу му са Или јом Га ра ша ни ном
а уз са гла сност кне за Алек сан дра Кара
ђор ђе ви ћа, цр тао је и ли то граф ски
умно жа вао, че сто о свом тро шку, ка рика
ту ре упе ре не про тив Ма ђа ра и њи хове
ре во лу ци је из 1848. Би ле су у ду ху
нем ачке карикат ур е р ашир ене пос ле
На по ле о но вог сло ма. Ус пе си су му доне
ли члан ство у Дру штву срб ске сло весно
сти 1847, као пр вом срп ском уметни
ку ко ме је ука за на та по част. Власт
га, ме ђу тим, ни је на гра ди ла стал ном
слу жбом, већ је на ме ште ња да ла други
ма. Вра тио се у Но ви Сад и ба вио се
сли кар ством. Же лео је да оде у Рим и
Ита ли ју, али је убр зо пре ми нуо. Пре ма
ка зи ва њу ње го ве се стре Ка та ри не, једног
да на до шао је из ка фа не, тре снуо
ци лин дар о под, уз вик нув ши „Сад смо
про па ли!“ и пао по ко шен. Вест о смр ти
ру ског ца ра та ко је де ло ва ла на овог ватре
ног ру со фи ла. Доц ни је се ско ро цела
по крет на сли кар ска за о став шти на
овог мај сто ра на шла у На род ном му зеју,
чи ме је Бе о град де ли мич но ис пра вио
не прав ду пре ма ње му.
У ли ков ном сми слу, Ди ми три је Аврамо
вић ве о ма је зна ча јан. У ико но пис је
у в е о нову тем ат ик у Све ти Ни ко ла враћа
вид Сте фа ну Де чан ском. Пор трет
Ву ка Ка ра џи ћа кљу чан је за ту вр сту
срп ске умет но сти а од ње го вих фре сака
у Са бор ној цр кви вред ни ја је сли ка
га ле риј ског фор ма та Апо те о з а Лу к и ј а­
на Му шиц ког. За њу је оба вио па жљи ве
при пре ме у ви ду цр тач ких сту ди ја и две
вер зи је у тех ни ци уља на плат ну, да би у
тре ћој оства рио ре мек-де ло. Реч је о слици
ко ја га пред ста вља као ро ман ти ча ра
фор ми ра ног на кла сич ном ис ку ству,
тач ни је као на за ре на. По крет по врат ка
мај сто ри ма ра не ре не сан се, об но ва хришћан
ске ду хов но сти у ви ду пре ци зног
цр те жа и чи стих бо ја са крал не по јав ности,
про те же се од на за ре на до пре рафа
е ли та и сим бо ли ста. Авра мо вић је у
том сми слу је дан од за чет ни ка кла сичног
при сту па у срп ском сли кар ству али
исто та ко пре те ча ира ци о нал ног и симбо
лич ког. Ка ри ка ту ре још ви ше на ње га
ука зу ју у том сми слу, па је Де јан Ме дако
вић до бро али уса мље но уочио да је
овај уче ни сли кар и пре те ча над ре а листа.
На при ме ру Ди ми три ја Авра мо вића
спо зна је се ко ли ко је дра го цен, бо гат,
не ра сту ма чен до кра ја, па и не схва ћен
свет ста ре срп ске умет но сти. s
60 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.