Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

СЛИ КАР ДИ МИ ТРИ ЈЕ АВРА МО ВИЋ (1815-1855) И БЛА ГА СТА РЕ СРП СКЕ УМЕТ НО СТИ
Светлуцање
златних зрна
Шко ло вао се у Бе чу, али учио и на Ато су, у Со лу ну, Ца ри гра ду, Бе о гра ду. Био је је дан од пи о ни ра
об но ве на ци о нал не са мо све сти у кул ту ри. Хи лан дар ску по ве љу да нас има мо за хва љу ју ћи
ње го вом пре пи су. Ура дио је ва жне пор тре те, увео у срп ски икоп но пис те му „Све ти Ни ко ла
вра ћа вид Сте фа ну Де чан ском“, био осни вач срп ске ка ри ка ту ре. Ње го ва „Апо те о за Лу ки ја на
Му шиц ког“ је ре мек-де ло. Ро ман ти чар фор ми ран на кла сич ном ис ку ству, бли зак на за ре ни ма
и сим бо ли сти ма, мо жда пре те ча над ре а ли ста. До 3. ма ја, у Ко на ку кне ги ње Љу би це
у Бе о гра ду, пред на ма је се дам де сет се дам ње го вих де ла
Пи ше: Де јан Ђо рић
Ни ко ла Ку со вац је исто ри чар
умет но сти ко ји не жи ви са мо
од умет но сти већ и за њу. Недав
но је за ве ћу сво ту нов ца от ку пио
из у зет ну дво ме тар ску ико ну Ди митри
ја Авра мо ви ћа, ко ја са да у бе о градској
Цр кви Ру жи ци при вла чи па жњу
сво јом ле по том. Ти ме је Ку со вац, та да
уса мље но, скре нуо па жњу и на ју би леј:
два ве ка од ро ђе ња и сто ше зде сет годи
на од смр ти Ди ми три ја Авра мо ви ћа.
Го ди ну да на по сле ју би ле ја овом сли кару
при ре ђу је се ве ли ка из ло жба. Реч је
о јед ном ско ро за бо ра вље ном срп ском
ве ли ка ну, ко ји је по стао ви ше пред мет
за ни ма ња струч ња ка не го пу бли ке, мада
је ње гов крат ки жи вот био ис пу њен
ду хов ним под ви зи ма.
Жи вео је са мо че тр де сет го ди на.
Ро ђен је у Шај ка шу, не ко ли ко ве кова
сре ди шту Вој не гра ни це, не за ви сне
срп ске обла сти у хаб сбур шкој мо нархи
ји, и ма тич ној лу ци реч не фло ти ле
ко ја је за да ва ла ве ли ке му ке Османли
ја ма. Још у основ ној шко ли цр тао је
до га ђа је и ју на ке из на род не исто ри је,
сли као ма ле ико не на ста клу, про дава
не по се ли ма. По сле уче ња код ново
сад ских сли ка ра, упи сао се на беч ку
Цар ску умет нич ку ака де ми ју. Глав ни
узор био му је Фри дрих фон Амер линг,
чи је је ра до ве ко пи рао. Би ло је то време
са свим дру га чи јих по гле да на уметност,
сту ден ти су не ко ли ко го ди на црта
ли пре не го што би по че ли сли ка ти.
Авра мо вић се то ли ко ис та као да му је
већ пр ве го ди не би ло до зво ље но да у
г алериј и сни ма, ка ко се он да го во рило
за ко пи ра ње ста рих мај сто ра. Учио
ј е од Раф аела , Тинтор ет а , Ремб р а нт а ,
Менг са, Гре за, Ита ли ја на, Шпа на ца и
Фла ма на ца. Као и Пе тар Ко чић, ко ји
је фи ло со фи ју сту ди рао у Бе чу, и многи
дру ги на ши ђа ци у ино стран ству,
Авра мо вић је гла до вао али и упи јао
зна ња на ча со ви ма цр та ња и исто ријског
сли кар ства, ка ко су се он да на зива
ле пре све га лек ци је о ре ли ги о зном
сли кар ству.
Ми о драг Ко ла рић ка же да је Аврамо
ви ћа кне зу Ми ха и лу Обре но ви ћу
пре по ру чио Вук Ка ра џић, чи ји је портрет
сли кар ура дио у Бе чу 1840. Исте
го ди не за по чео је ски це ико но ста са и
зид ног сли кар ства за Са бор ну цр кву у
Бе о гра ду. Оба по сла до вр шио је по сле
че ти ри го ди не. Ка сни је се ба вио цр квеним
сли кар ством у То по ли и Врд ни ку.
Фо то гра фи је:
Жељ ко Си но бад,
Ар хи ва На род ног
му зе ја, Ар хи ва
„На ц и о н а л не
ре ви је“
SERBIA • N O 54 • 2016
57