Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

С В Е Т И О Н И Ц И
Пр ви ру ски За ко ник
Иван III про гла сио је Су деб ник, пр ви ру ски збор ник за ко на
у ко ји су, уз пре пи се из ви зан тиј ских за ко на, ушли и пре пи си
за ко на из Крм чи је Све тог Са ве и Ду ша но вог за ко ни ка. Иван III
је узео за свој и др жав ни грб ви зан тиј ског дво гла вог ор ла и
увео ви зан тиј ски це ре мо ни јал на ру ском дво ру (што се сматра
Со фи ји ном за слу гом). Он је у то ме це ре мо ни ја лу на зи ван
ца рем, али се и на отво рен по зив мо сков ског ми тро по ли та
Зо си ма да се про гла си ца рем свих хри шћа на, ни је кру ни сао.
Цр ква
све тог Ва си ли ја
Бла же ног
у Мо скви,
са гра ђе на по
на ло гу ца ра
Ива на IV Сил ног
1555-1561.
У све тлу то га др жав ног об је ди ње ња
тре ба са гле да ти и уда ју кне ги њи це Је лене
Глин ске за ве ли ког мо сков ског кне за
Ва си ли ја III Ива но ви ча, ко ја се као оличе
ње об је ди ње ња зби ла 1526. го ди не.
У ТЕ МЕ ЉИ МА ТРЕ ЋЕГ РИ МА
Ово је мо сков ском кне зу био дру ги
брак. Ка ко у пр вом бра ку ни је имао де це,
од ово га се оче ки ва ло му шко по том ство
ко јим ће се на ста ви ти ду га кне жев ска
ло за Рју ри ко ви ча. Би ла су то оче ки вања
це ле ру ске зе мље, али их је би ло и у
оста лим сло вен ским пра во слав ним наро
ди ма по ко ре ним од Ту ра ка, ко ји ма
је ја ка ру ска др жа ва ули ва ла на ду за
соп стве ну суд би ну. Те же ље се сре ћу
и у ис про сним пи сми ма хи лан дара
ца за по моћ – „да се кне зу
ро ди на след ник“. И у уве рава
њи ма да се за кне же вог наслед
ни ка све срд но мо ле и Светом
Са ви и Све том Си ме о ну,
срп ским чу до твор ци ма.
Оче ки ва ња су се ис пу нила.
Ве ли ка кне ги ња Је ле на роди
ла је два си на: 1530. Ива на,
бу ду ћег ве ли ког кне за и ца ра, и
1533. Ге ор ги ја – Ју ри ја, бу ду ћег кне за
Углиц ког. Исте го ди не умро је из не нада
ве ли ки кнез Ва си ли је. Но ви ве ли ки
кнез је тро го ди шњи Иван IV, а мајка
му је ре гент ки ња. Ма ли Иван,
од тре ће го ди не у ти ту ли ве ли ког
кне за, би ва учен да уз ви си де ло
сво га де де, чи је име но си, и де ло
сво га оца; да бу де све стан сво га поре
кла и сво је исто риј ске ми си је. То
по ре кло до но си ло му је исто ријску
ми си ју ди на сти је Рју ри ко вича,
на ро чи то де де и оца, чи је је
ама не те на сле дио са тро ном
ру ског вла да ра.
Мо сков ски ве ли ки кнез
Ва си ли је III Ива но вич
био је син Ива на III Ва си ље ви ча, зва ног
Иван Ве ли ки, ко ји се уз ти ту лу мо сковског
ве ли ког кне за на звао и кне зом свих
Ру са, и Зо је – Со фи је Па ле о лог, уну ке
ви зан тиј ског ца ра Ма ној ла Дру гог и Јеле
не Дра гаш, кћер ке де спо та Кон станти
на Дра га ша (еп ски Бег-Ко ста дин) и
уну ке Те о до ре Не ма њић, кћер ке српског
кра ља Сте фа на Де чан ског и се стре
ца ра Сте фа на Ду ша на. Иван III је под
сво ју власт оку пио ви ше ру ских кне жина
осло ба ђа ју ћи их та тар ског ути ца ја и
спре ма ју ћи Мо скву за исто риј ску миси
ју, да по сле па да Кон стан ти но по ља –
„Дру гог Ри ма“, по ста не „Тре ћи Рим“, заштит
ник свих пра во вер них хри шћа на.
(Зо ји на се стра Је ле на Па ле о лог по ста ла
је срп ска де спо ти ца уда јом за де спо та
Ла за ра Бран ко ви ћа, по след њег бра ните
ља Сме де ре ва). Же нид бом прин це зом
Зо јом, ко ја је уда јом до би ла ру ско име
Со фи ја, Иван III је сте као пра во да се
њи хо ви по том ци сма тра ју на след ни цима
ви зан тиј ских ца ре ва и срп ских краље
ва и ца ре ва.
Угле да ју ћи се на Кон стан ти но во гради
тељ ство, по ди гао је спрам тев тон ских
ви те зо ва град са сво јим име ном, Иванго
род, и у Мо скви за по чео, уз по моћ
Ари сто те ла Фјо ра ван ти ја, чу ве ног гради
те ља из Бо ло ње, зи да ње ве ли чај ног
Кре мља да бу де те мељ „Тре ћег Ри ма“.
ПО ТОМ ЦИ, ХРАМ, ГРАД, ЦАР СТВО
Ива нов син Ва си ли је III не са мо да је
на ста вио већ је и раз вио ру ску др жавну
ми сао сво га оца. Он се пот пу но прикло
нио ро меј ској, од но сно ви зан тиј ској
сим фо ни ји – са гла сно сти ду хов не и држав
не вла сти, на ко јој су би ли за сно ва ни
и срп ско кра љев ство и цар ство, и стварао
усло ве за ње но оства ре ње, гу ше ћи
бу не бо ља ра и у исти мах при па ја ју ћи
по сле Глин ске и Рја зањ ску кне же ви ну, и
ра ту ју ћи са Тур ском и Крим ским и Казањ
ским ка на том. У бор би про тив бо љара
осла њао се на цр кву, да ју ћи јој при виле
ги је и чи не ћи је бо га том. „Ва се љен ска
апо стол ска цр ква под тво јом моћ ном
вла да ви ном оба сја ва пра во слав ном вером,
све до на крај зе мље, бли ста ви је но
сун це...“ И цр ква је же ле ла сим фо ни ју и
би ла бла го дар на: „По чуј, по бо жни Ца ре,
сва хри шћан ска кра љев ства сте кла су се
је ди но у те би. Два Ри ма су па ла, тре ћи
сто ји, че твр то га би ти не ће...”
50 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.