Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

СВЕ ТИ СА ВА У РУ СКОМ ЦАР СКОМ ЛЕ ТО ПИ СУ (2)
Трајно узвисити
дело предака
Ви­ше ва­жних срп­ских ни­ти упле­те­но је у ра­ђа­ње пр­ве ру­ске им­пе­ри­је, од жи­ве кр­ви до ви­со­ког
за­ко­на. У Рју­ри­ко­ви­чи­ма има зрнâ Не­ма­њи­ћа, Дра­га­ша, Јак­ши­ћа, Бе­ли­му­же­ви­ћа. Иван III ­
Ва­си­ље­вич је у прав­ни те­мељ Ру­си­је угра­дио Са­ви­ну Крм­чи­ју и Ду­ша­нов За­ко­ник. Ана Глин­ска
Јак­шић је свог уну­ка Ива­на IV Сил­ног, пр­вог ру­ског ца­ра, вас­пи­та­ва­ла на жи­ти­ји­ма све­тог
Са­ве и све­тог кне­за Ла­за­ра. На ко­сов­ском за­ве­ту учи­ла га о цар­ству не­бе­ском и вер­ти­ка­ли
све­то­сти. Брат­ство Ру­са и Ср­ба ни­је са­мо „срећ­на ме­та­фо­ра“
Пи­ше: Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић
Отац кне ги њи це Је ле не Глин ске,
бу ду ће ве ли ке кне ги ње мо сковске,
био је ру ско-ли тван ски кнез
Ва си лиј Глин ски Сле пи, а мај ка кне ги ња
Ана Глин ска, у де во ја штву Јак шић, кћи
Сте фа на Јак ши ћа (јед ног од бра ће Јакши
ћа из еп ске пе сме Ди­о­ба Јак­ши­ћа, госпо
да ра Бе о гра да, Ба на та и По ду на вља),
вој во де кра ља Ма ти је Кор ви на, и се стра
срп ске де спо ти це Је ле не, же не де спо та
Јо ва на Бран ко ви ћа, и срп ске вој вот киње
Ири не, же не Ма ти је Бал ши ћа Ко саче,
хер це га Вој вод ства Све тог Са ве.
Глин ска кне же ви на је, по ред Ли твани
је, об у хва та ла кра је ве Бе ло ру си је и
Ма ло ру си је (Укра ји не) и би ла у сталној
рат ној опа сно сти због упа да По љака,
Тев то на ца и Шве ђа на. Те опа сно сти
су се уве ћа ле по сле 1515. го ди не, на кон
смр ти кне за Ва си ли ја Сле пог, ма да је
због ње го вог ви да кне ги ња Ана, уз помоћ
си но ва Ју ри ја, Ива на и Ми ха и ла,
вла да ла кне же ви ном, чу ва ју ћи ње но једин
ство и шти те ћи је од упа да.
Ана Глин ска је из сво га срп ског рода
донела в елик у о б р аз ов ано с т и поб о ­
жност, јер је по ти ца ла из две оро ђе не
вој вод ске по ро ди це, Јак ши ћа и Бе лиму
же ви ћа. Јак ши ћи су и ти ту ла ма и поло
жа ји ма би ли ве за ни за кне за Ла за ра
(има ли уде ла у до га ђа ји ма ко ји чи не
ње го ву исто ри ју, из ко јих из ра ста ње гов
култ), за де спо та Сте фа на и за Бран кови
ће. Бе ли му же ви ћи су сво јом ста рином
из Вој вод ства Све тог Са ве, ве за ни
за Све тог Са ву и Све ту ло зу Не ма њи ћа.
Ана је од ра сла у по што ва њу оба кул та,
и Све тог Са ве, и Све тог ца ра Ла за ра.
То по што ва ње је пре но си ла сво јој де ци
(на ро чи то Је ле ни, ко ја је има ла са мо седам
го ди на ка да је умро кнез Ва си ли је
Сле пи) и ста ра ла се да се ови култо
ви срп ских исто риј ских све та ца
при ме у Кне же ви ни Глин ској.
Та ко се и ов де име на Све тог
Са ве и Све тог Си ме о­
на ја вља ју у ме се цосло
ви ма и по ми њу у
је ван ђе љи ма ру ко писа
ним на са мом крају
XV и по чет ку XVI
ве ка.
У од бра ни њи хове
кне же ви не, рат на
сре ћа је за по ро ди цу
Ане Глин ске би ла промен
љи ва, па је у јед ном
пр еок р ет у цела пор о ­
ди ца би ла при мо ра на
да еми гри ра у Мо скву.
Та да је нај ве ћи део Вели
ке кне же ви не Ли тве
при по јен мо сков ској
др жа ви.
Фо­то­гра­фи­је: ­
Алек­сан­дар Ћо­сић
SERBIA • N O 54 • 2016
49