Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

ка из о ста вља на из школ ских уџ бе ни ка
и књи га по све ће них до га ђа ји ма из тог
вре ме на, а уно ше на у оп ту жни це и пресу
де они ма ко ји су о њој при ча ли.
ИЗ БРАТ СКЕ ЉУ БА ВИ
Не ко ме ни је ишла у при лог, а и да нас
из гле да не иде, чи ње ни ца да су Сер дар
Јан ко и ње го ви ју на ци спа си ли Срп ску
вој ску ко ја се по вла чи ла пре ко Цр не Горе
и Ал ба ни је до Грч ке. Ти и та кви демонос
л уж итељ и нис у могли , нит и мог у,
да раз у ме ју срп ску од луч ност и ср чаност
ко је су кра си ле Јан ка Ву ко ти ћа и
ње го ве рат ни ке, а још ма ње су мо гли
да схва те да је тој њи хо вој ср ча но сти
хра брост и сна гу да вао упра во Бо го човек
Хри стос ко ји се тог Бо жи ћа ро дио
на Мој ков цу и Ко ме су, уме сто смир не,
зла та и та мја на, они при не ли се бе. Та ко
осна же ни но во ро ђе ним Бо го мла денцем
Хри стом, ме ђу соб но се мир бо жећи,
по шли су у бој, у смрт, ни у јед ном
тре нут ку се не пла ше ћи чи ње ни це да је
не при ја тељ био мно го бо ље на о ру жан и
да ле ко број ни ји. Циљ ових хра брих вите
зо ва је био да спа су бра ћу, и у то ме
су ус пе ли, из вр шив ши та да на Мој ковцу
до слов це ону Хри сто ву за по вест ко ја
ка же: да од ове љу ба ви ни ко не ма веће,
да ко жи вот свој по ло жи за бли жње
сво је (в. Јн 15,13). Да кле, по љу ба ви према
Бо гу и бли жњем, а не по број но сти
уче сни ка и рат ној стра те ги ји, ова бит ка
је до би је на, и спа да у ред нај ве ћих ко је
су Ср би ика да во ди ли.
Сер дар Јан ко Ву ко тић и ње го ви јуна
ци, за до је ни ко сов ским Све то ла зарев
ским за ве том, иза бра ли су жр тву
ко јом се не бо ку пу је – и ку пи ли су га.
Опре де ли ли су се за Не бе ско цар ство,
за не бе ску Ср би ју, али не у сми слу како
то да нас не ки по гре шно схва та ју, већ
као ду хов но опре де ље ње за сле до ва ње
и иде ње за Све тим Кне зом Ла за ром и
дру гим срп ским му че ни ци ма и Све ти ма
из ро да на ше га, на че лу са Све тим Савом,
ко ји су ра ни је по ста ли ста нов ни ци
веч ног Цар ства Хри сто вог. На Мој ковцу
они су пру жи ли от пор моћ ном непри
ја те љу са же љом да до брим по бе де
зло, и по пут Хри ста при хва ти ли су крст
и стра да ње, све сни да ни Го спод ни је
ишао на Гол го ту да бу де по ра жен, већ да
по бе ди и – по бе дио је, због че га на Њего
вом Кр сту и пи ше Цар Сла ве. За то су
и мој ко вач ки ви те зо ви по бе ди ли и отишли
у сла ву Цар ства не бе ског.
По ме ну та Ака де ми ја у Цен тру „Са ва“
је на то ука за ла, и она је до каз да, ко ли ко
су се год си ле та ме тру ди ле и тру де да
ову бит ку из бри шу из на род ног пам ћења,
она ни ка да не ће би ти за бо ра вље на,
не са мо због то га што ње ни уче сни ци
ни су жа ли ли сво је жи во те жр тву ју ћи
се за бра ћу, већ због то га, и пр вен стве но
због то га, што су том жр твом по ка за ли
да су Хри сто ви. И за то су они жи ви и
веч но ће жи ве ти њи хо во де ло, јер је и
Хри стос, Ко га су но си ли у сво јим ср цима,
увек жив и не по бе див.
За хва лан сам сви ма ко ји су сво јим
ра дом, струч но шћу и на би ло ко ји дру ги
на чин до при не ли да ова Ака де ми ја бу де
ов ако изуз е тно о рг аниз ов ана и ш то с у
нас бо га тим про гра мом те ве че ри учини
ли та ко по но сним. s
(Аутор је глав ни се кре тар
Све тог ар хи је реј ског си но да СПЦ.
Опре ма: НР Прес)
Из про гра ма
св е ч а не
ака де ми је у
Цен тру „Са ва“
SERBIA • N O 54 • 2016
47