Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

и ре во лу ци је, у пар ти зан ско-чет нич ко
бра то у би ла штво (Ср би ја је про шла то
исто рас пе ће), да би по Дру гом свјетском
ра ту по при ми ла у Цр ној Го ри форме
на ци о нал них ди о ба, пре но се ћи се
вре ме ном на све обла сти дру штве ног
жи во та – на раз два ја ње др жа ве Ср бије
и Цр не Го ре, на рас по лу ће ност је зика,
кул ту ре, па чак и по ку шај рас цје па
са ме Цр кве. Та но во ком по но ва на Цр на
Го ра, у Бро зо вом Јај цу за че та и ро ђе на,
пре ста ла је да бу де Цр на Го ра кра ља Нико
ле ње ном из да јом Ко со ва и Ме то хи је,
Пра во сла вља, уки да њем ћи ри ли це, запо
че тим аустро у гар ском и на ци фа шистич
ком оку па ци јом.
Од ри ца њем од са ме се бе у по тра зи је
да нас за ду кљан ско-мон те не грин ским
иден ти те том, гра ђе ним на из ми шљеној
ду кљан ској ми то ло ги ји и пле менско-ате
и зи ра ној еуроп ској тр жи шној
еко но ми ји и ње ним ин те гра ци ја ма. Све
јој је на про да ју: и Бог и ду ша и образ и
отац и мај ка. На жа лост, и Ср би ја, за бора
вља ју ћи ка ра ђор ђе вић ко-ла за рев ско
опре дје ље ње, свој стве но јој до и по слије
Пр вог свјет ског ра та, и те ка ко да нас
ко ке ти ра, про шав ши кроз бољ ше вичко-ти
то и стич ку пу сти њу, са све моћ ним
ф ет ишиз ов ани м б ожа нс т в ом з ем а љс ко -
га цар ства зва ног – тр жи шна еко но ми ја
„но вог по рет ка“ пост хри шћан ске Европе.
(Сје ти мо се са мо ми ни стра про свје те
Ср би је ко ји је не дав но об ја вио рат Бо гу,
вје ри, вје ро на у ци, за мје њу ју ћи их не каквим
сво јим фе ти шем од [не]знања.)
У од ри ца њу од опре дје ље ња за Царство
не бе ско већ су и Ср би ја и Цр на Гора,
још 1946. го ди не, из ме ђу оста лог, изње
дри ле ауто ном ну по кра ји ну Ко смет,
да нас пре ра слу у та ко зва но „не за ви сно
Ko so va“ ко је у Бри се лу, уз прет ход но
при зна ње не за ви сно сти од стра не цр ногор
ске вла сти и уз са гла сност да на шње
ср би јан ске вла сти, за до би ја све не за висни
ја свој ства и об ли ке. Они, пак, који
су, у на ше ври је ме, сво јим на тов ским
бом бар до ва њем Ср би је и Цр не Го ре наста
ви ли њи хо ву аустро у гар ско-ње мач ку
(из Пр вог свјет ског ра та и Дру гог свјетског
ра та) на ци фа ши стич ку уну тар њу и
спо ља шњу оку па ци ју, из ва див ши Ср бији
Ко со во и Ме то хи ју из ње да ра, не др же
ли да нас не про сто „мр тву“, но гво зде ну
ру ку те и та кве ан ти хри шћан ске Евро пе,
и то не са мо под на шим гр лом, не го под
гр лом ци је ла сви је та?! „Пиј шер бе та из
ча ше све че ве, па сје ки ру че кај ме ђу уши.“
Би ло ка ко би ло, Мој ко вац је био и
остао твр да ка ча ни ца. По пје сни ку, гово
ре ћем кроз уста Јан ка Ву ко ти ћа: „Ој,
Лов ће не, Ду ша но ва ди ко / до сад те бе не
осва ја ни ко / до год ово сви јет ско страши
ло / што се грд ном та мом оба ви ло /
ал’ Бр ско во, наш ће Лов ћен би ти (а са
њим и Ко со во) / ис точ ни ће се (мој ковач
ко-ко со во за вјет ни) од ред, ако Бог да,
про сла ви ти.“
(„Са ва цен тар“, Бе о град, 18. ја ну ар 2016.
Опре ма: НР Прес)
SERBIA • N O 54 • 2016
45