Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

В Е К
Пре пун
Цен тар „Са ва“
у Бе о гра ду:
Св е ч а н а
ака де ми ја
по в о д ом
сто го ди шњи це
Мој ко вач ке
бит ке
Пе тра II. То усмје ре ње је ја сно са же то у
по ру ци Пе тра II, по Ма ти ји Ба ну, књазу
Алек сан дру I Ка ра ђор ђе ви ћу (1848):
„Он у При зрен за кра ља, ја у Пећ за патри
ја ра.“ До дао му је и сље де ће: „Не ка
се ма не Евро пе ко ја др жи мр тву тур ску
ру ку под на шим гр лом.“
За го вор ник те исте иде је био је, несум
њи во, и Да ни лов на сљед ник, ве ли ки
књаз и краљ Цр не Го ре Ни ко ла I Пе тровић.
Ње го ва хим на „Она мо ’на мо за брда
она... да ви ђу При зрен, та то је мо је,
до ма ћу доћ“; ње го во осло бо ђе ње Ва соје
ви ћа као „сто же ра Ра шке зе мље“ (како
је та ко ђе пје вао) и, за јед но са зе том
му кра љем Пе тром I Ка ра ђор ђе ви ћем,
осло бо ђе ње Ко со ва и Ме то хи је (1912);
ње гов по зив Цр но гор ци ма (1914), посли
је об ја ве ра та Ср би ји од Аустро у гарске,
да сли је де „сво ја два ста ра срп ска
кра ља“ у од бра ни сло бо де и обра за српског
на ро да — све то, и мно го шта друго,
по ка зу је да је он на ста вљао да хо ди
пу тем сво је све то род не ло зе.
Но, упра во пре ко ње га се по че ло
оства ри ва ти и гор ко про ро штво Нићи
фо ра Ду чи ћа. У по чет ку је и ње му
би ло нај ва жни је осло бо ђе ње и ује диње
ње, у ду ху Ду ша но вог цар ства, поро
бље не бра ће (ње го ва по ру ка кња зу
Ми ха и лу Обре но ви ћу – ва жно је да се
ује ди ни Срп ство ма кар он др жао узенги
је ср би јан ском кња зу). Кру ни шу ћи се,
ме ђу тим, кру ном Све тог Сте фа на Дечан
ског (1910), пред ло жив ши за пр вог
Ми тро по ли та пећ ког (по сли је уки да ња
Пећ ке Па три јар ши је – 1766) сво га Митро
по ли та Га ври ла До жи ћа, по то њег
Срп ског па три јар ха, оче вид но да се још
уви јек на дао да ће он би ти тај об је ди нитељ
срп ских зе ма ља и об но ви тељ Пећ ке
Па три јар ши је. Но, исто риј ска зби ва ња
су кре ну ла дру гим то ком. То је и ње му
по ста ло пот пу но ја сно већ од Пр вог и
Дру гог бал кан ског ра та, а на ро чи то у
то ку Пр вог свјет ског ра та. Та ко, да би
уства ри спа сао сво ју ди на сти ју, он се
пред крај жи во та на шао у по ло жа ју да
жр тву је мно го шта од оно га ра ди че га
се чи та вог жи во та бо рио, да не ка же мо
– и свој кра љев ски образ. Во де ћи, пре ко
си но ва, тај не пре го во ре с Аустро у гарском
иза ле ђа сво јих са ве зни ка Ср би је
и Ру си је, ра ди лич них и ди на стич ких
ин те ре са, по вје ро вав ши нај вје ро ват ни је
да је са Ср би јом свр ше но, мо гу ће – добив
ши обе ћа ња о про ши ре њу гра ни ца
Цр не Го ре, по сли је па да (бо ље ре че но
чуд не пре да је) Лов ће на, краљ Ни ко ла
пот пи сао је ка пи ту ла ци ју, на ре дио распу
шта ње цр но гор ске вој ске, а сам кренуо
пре ко мо ра дру гим пу тем од оног
ко јим је пре ко ал бан ске гол го те хо дио
са вој ском ње гов зет Пе тар I и унук престо
ло на сљед ник Алек сан дар.
ТУ ЖАН КРАЈ „ЦА РА ЈУ НА КА“
То се до го ди ло пр ви пут у ње го вој
шездес етог од ишњ о ј владав ини : к р а љ
Ни ко ла, с пра вом на зван „цар ју на ка“,
као да се овим чи ном од ре као оног кња-
42 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.