Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

П О С Е Т А
По глед из
бре сто вич ког
ви но гра да
на Ду нав и
(у да љи ни) град
га. – Бе ра чи ско ро да ни су оста ви ли ника
кве тра го ве. Очи глед но, био је то не ко
ко се до бро раз у ме у ви но град, јер сор та
ка бер не со ви њон, тада још не зре ла, ни је
ни ди ра на. Све су из ве ли из ме ђу мо ја два
оби ла ска ви но гра да. Раз у мео бих да је
не ко од нео сто-две ста ки ло гра ма, об рао
пр ви ред шпа ли ра, да ме ша њем свом вину
да на бо ји и аро ми. Али, усред бе ла дана
об ра ли су и од не ли две то не гро жђа!
Мер ло у сме де рев ском ви но гор ју рађа
још са мо на не ко ли ко хек та ра ви ногра
да око ви ле ди на сти је Обре но вић.
По сле тог догађаја, да би ову сор ту сачу
вао до зре ња и бер бе, Ва сић је мо рао
ре дов но да ан га жу је чу ва ре.
ВИ НО ГРАД ЈЕ СИ ТАН ВЕЗ
Не мо же се ди ва ни ти са сме де ревским
ви но гра да ри ма и ви на ри ма, а да се
чо век не се ти не ких ми ну лих вре ме на,
бо љих и го спод стве ни јих. У Сме де ре ву
смо раз го ва ра ли и са по том ци ма Га врила
М. Ђо ри ћа, не ка да чу ве ног сме де ревског
ви но гра да ра, али и ин ду стри јал ца,
зе мљо по сед ни ка, тр гов ца. Он, од ми ља
зва ни Га ји шка, две кће ри и си на шко ловао
је на Сор бо ни и са њи ма се до пи сивао
углав ном на фран цу ском, а мо гао је
на још не ко ли ко је зи ка. Без ус те за ња писма
је слао и кра љу Пе тру, че шће и лакше
не го што не ко да нас пре ско чи плот.
Аме рич ки кон зул Стју арт Е. Мак ми лан
15. ма ја 1930. пи ше Га ври лу с осо би тим
ува жа ва њем: „Ка ко је Ва ша фир ма, посред
ством овог кон зу ла та, већ ра ни је
ре ги стро ва на код Ми ни стар ства тр гови
не САД у Ва шинг то ну...“ У то вре ме
Га ји шка је у Аме ри ци имао ко жар ско,
фар бар ско, во скар ско и са пун џиј ско
пред у зе ће. Обра зо ван и пред у зи мљив,
про пу то вао је „ви ше од по ла све та“.
Имао је ви зи ју сме де рев ске ва ро ши као
На Злат ном бр ду
Би ло је ов де ви на и пре, али про цват ви но гра дар ства везу
је се за до ба рим ског ца ра Про ба (III век но ве ере), ро ђе ног
у око ли ни Сир ми ју ма. Он је до зво лио и под сти цао ши ре га јење
ви но ве ло зе, и ми мо при ви ле го ва них обла сти и сло је ва.
За вре ме ње го ве вла да ви не ви но ва ло за за са ђе на је на Благо
род ном бр ду (Al ma mons), на Фру шкој го ри, на обо ду да нашњег
се ла Шу љам. По Про бо вој од лу ци, сад ња ви но ве ло зе
за по че та је и у Сме де ре ву, на па ди на ма Злат ног бр да (Mons
aure us), окре ну тог пре ма Ду на ву, са мак си мал ним бро јем сунча
них да на то ком го ди не и уме ре ном вла гом.
Па три о ти зам
Пред Дру ги свет ски рат, ко ји ни је доче
као, ве ли ки сме де рев ски ви но гра дар
Га ври ло М. Ђо рић по слао је пи смо си ну
Ми ло ра ду у Фран цу ску, где је овај студи
рао. „Си не, ов де се спре ма рат. Врати
се у Ср би ју. Ако тре ба да по ги неш за
отаџ би ну, по ги ни.“ На рав но, Ми ло рад се
вра тио. Као ре зер вни ка пе тан бо рио се у
вој сци Кра ље ви не Ју го сла ви је, био за робљен
и ве ћи део ра та про вео у не мач ком
за ро бље ни штву.
сре ди шта ин ду стри је и тр го ви не, из возио
ро бу у Аме ри ку и Ја пан.
У то вре ме, у це лој Ср би ји мо гла се
к упит и допис ница , з апр ав о нар у џб ени -
ца с од штам па ном адре сом: „Ви но гради
Га ври ла М. Ђо ри ћа, Сме де ре во“. На
срп ском и не мач ком. На на руџ бе ни ци
су, та ко ђе дво је зич но, од штам па не рефе
рен це: „При род но сме де рев ско бе ло
ви но из ви но гра да Га ври ла М. Ђо ри ћа,
С медер ев о , одликов ано на изложб ам а :
у Ли је жу нај ве ћом на гра дом Гран При,
у Лон до ну злат ном ме да љом, у Бри се лу
злат ном и сре бр ном ме да љом, на Бе о-
град ској по љо при вред ној из ло жби новча
ном на гра дом и на Свет ској из ло жби
у То ки ју злат ном ме да љом.“
Обра ти те па жњу: у пе ри о ду из ме ђу
свет ских ра то ва, ви но гра дар из Сме дере
ва осво јио пр ве на гра де у То ки ју, Лондо
ну, Бри се лу, Ли је жу. Имао штам па не
нар у џб енице , нов ог од ишњ е чес т и тке
каф еџиј ам а и хотелиј ерим а , пош т а нс ке
кар те, ко вер те, ети ке те...
Др Је ле на Ђо рић, кћер ка Га ври ло ва,
би ла је пр ва же на док тор на у ка у Ср бији,
са рад ник Ма ри је Ки ри. Ра ди ла је у
Др жав ној хе миј ској ла бо ра то ри ји у Бео
гра ду. А ста ра го спо ђа Ђо рић го во рила
је: „Ви но град је као си тан вез. Тра жи
стал ну по све ће ност и не гу. Ако то из о-
ста не, док тре неш све про пад не.“ Она, и
по сле Га ври ло ве смр ти, ни је до пу штала
ни јед но зр но да про пад не. У вре ме
бер бе, пре свих рад ни ка го спо ђа Ђорић
би ла је у ви но гра ди ма. До че ки ва ла
је бе ра че и сва ког да ро ва ла бом бо на ма
уви је ним у ра зно бој не па пи ре. Па ко сни
ка жу: кад бе рач по је де та ко слат ку бомбо
ну, гро жђе му по сле бу де ки се ло, па не
чип ка док бе ре. Ни је то би ло до бро срце,
ве ле, не го до бра ра чу ни ца. Бом бо не
су увек би ле јеф ти ни је од гро жђа. s
34 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.