Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

С Т А З Е
Че ка и
оста вља ње хра не
за жи во ти ње
у дра га чев ском
ло в и шту
хра брост. Ина че, то смо ра ди ли све до
Ми лен ко вог пре ра ног од ла ска, па за то
и ни смо пу ца ли. Јер, не иде да исто време
но пу ниш ло ви ште, и да га пра зниш.
Ре че још да се тај њи хов по сао стручно
на зи ва ре ин тро дук ци ја, али кад би
то спо ме ну ли не ком у Гу чи ко зна шта
би по ми слио. Мо жда би па ла крв?
– А, да смо га ра ди ли ка ко ва ља мо же
да по све до чи то што има мо чак и де сетак
ме две да – ис пр сио се Цар као да их
је, лич но, до ву као у Дра га че во. – Ода кле
су до шли не знам, ве ро ват но са Та ре, јер
они су ве ли ке скит ни це, али одо ма ћили
су се код нас. Мо жда због хра ни лишта,
за пра во због до ступ но сти хра не?
Још дре ма ју, ина че би се вр зма ло око
хра ни ли шта бар дво је-тро је. Тет ка Ро са
је за ме ра ла си ну је ди но то што је ов де
за па тио меч ке, то јој се ни је до па да ло.
Мо жда за то што је има ла свог љу бим ца,
пла хог срн да ћа Пе тро ни ја, ко јег је са ма
от хра ни ла, а он јој је уз вра тио до ла зећи
јој сва ки дан до ку ће да је по здра ви.
Сми сли ли смо оно мад да јој уру чи мо
злат ни ор ден Ло вач ког са ве за Ср би је,
али се Ми лен ко ус про ти вио, па ни смо.
ПО ПРИ ЧА ТИ СА СО БОМ
И СА ДРУ ГИ МА
Удру же ње има не ко ли ко фа за не ри ја
за уз гој ове пер на те ди вља чи, али су у
по след ње вре ме без на де жно пра зне.
– Кад ја то ста са, при пу шта мо га у
при ро ду – об ја шња ва Бо бан Ру ди нац,
Ми лен ков син, још је дан од оних што
„ше та ју пу шку“. – То нам је циљ, а не
да фа за не ри је пре тва ра мо у ко ко шарни
ке. Ма ло је по зна то да лов ци има ју
устро је ну „ранг-ли сту“ нај ин те ли гентни
је ди вља чи, а на пр вом ме сту се нала
зи упра во фа зан. Он као да ужи ва у
над му дри ва њу с лов ци ма! По себ но смо
по но сну на то што има мо шум ског тетре
ба, јер он је у на шим кра је ви ма права
рет кост.
Пу те ви, че ке, ћу мур џи је
Ло ви ште се про сти ре на не што ма ње од че тр де сет хи ља да
хек та ра. Уз је дан пра ви, ас фал ти ра ни пут, пре мре же но је са сија
сет шум ских ко је су про кр чи ли љу ди из шум ског га здин ства,
или ута ба ли лов ци. Шу ма је ма хом бу ко ва, па се уз пут че сто
на и ђе на ћу мур џи је. Све их је ма ње, али има их. Ту су и ло вач ке
че ке: од ози да них, у ко ји ма се мо же и но ћи ти, до скле па них,
где се мо гу уз ве ра ти је ди но нај ве шти ји.
Иако има за вид ну ко лек ци ју ло вачког
оруж ја, а у њој чак и јед ну ста ру
ре пе тир ку мар ке „вин че стер“ ко ју би
Аме ри кан ци ра ди је ви де ли у свом музе
ју не го у ње го вим ру ка ма, Бо жи дар
Ру ди нац, зва ни Бо бан, у ло ви ште че сто
на вра ти без пу шке, још упа ра ђен у елегант
но цр но оде ло. Та ко и сад, ка да је
на ме рио да го сти ма из пре сто ни це пока
же ло ви ште и да га на хва ли.
Го сти ма, а по себ но ди вља чи, нај зани
мљи ви ја су хра ни ли шта. Оно што
је на ме ње но ме две ди ма рас по зна је се
по оста ци ма до ма ћих жи во ти ња, најче
шће уги ну лих ко ња и во ло ва, док
оста ла упа да ју у очи из да ле ка јер се
жу те од ку ку ру за. А од оног ко је је наме
ње но ме две ди ма пу ца ви дик на уста
ла са ну Ср би ју. Да ни је про лећ не изма
гли це, ко зна до кле би се по гле дом
дом ашило .
– Од је се нас смо им ба ци ли го то во
два шле пе ра ку ку ру за – при ча Ра шо
Бро чић, ло вац, а до не дав но при ват ни
ауто пре во зник, ко ји се, од ка ко је по сао
пр еда о с ин у, измот ав а и пр едс т ављ а
као „из др жа ва но ли це“. – При бо ја вам
се да ће нам за фа ли ти, а сад је нај важни
је. Јер, ди вље сви ње по чи њу да се
пра се, а ако има до вољ но хра не младун
чад не ће ни куд одав де.
На пи та ње да ли је и он „ше тач пушке“,
на сме јао се ше рет ски, ма да је поште
но при знао да одав но ни је за пу цао.
Као, уоста лом, ни Бран ко Ива не жа, рође
ни За дра нин, од рас па да Ју го сла ви је
жи тељ Је же ви це крај За бла ћа, на старом
пу ту што по ве зу је Ча чак и Краље
во. Иако При мо рац, у Дра га че ву се
ску ћио и одо ма ћио, а про сла вио се као
ве ле мај стор ло вач ког гу ла ша!
– Су шти на ло ва ни је ме со, ни ко не
ло ви за то што је гла дан – по ку шао је
да об ја сни Бран ко. – Не ки ло ве и због
тро фе ја, али ве ћи на нас је по све ће на
овом спор ту због дру же ња. Но во време
је та кво да је чо век за бо ра вио да повре
ме но мо ра искре но да по при ча и с
дру гим, и са са мим со бом, а од ло ва ти
не ма бо ље при ли ке за то.
Пред ве че се у Дра га че ву до зна је још
јед на ва жна исти на. До те ме ре су срдач
ни и го сто љу би ви да је ова мо лакше
до ћи, не го оти ћи, а сва ко хва та ње за
бу ђе лар че сти ти до ма ћи ни до жи вљава
ју као нај те жу увре ду... Бар док ни је
Са бор, али на ње му дру ги ко ло во де. s
28 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.