Srbija - nacionalna revija - broj 54 - srpski - niska rezolucija

ста, где се оку пи и по не ко ли ко сто ти на
хи ља да ду ша из Ср би је и све та.
– Не ће би ти да се за нас зна је ди но
по Са бо ру – ус ко пи стио се Слав ко Царе
вић, зва ни Цар. – Наш крај се пре
све га раш чуо по ло ви шту и ло вач ком
удру же њу ко је по сто ји од 1902. го ди не.
Пре ма не ким по да ци ма, ко је ни смо успе
ли да до ку мен ту је мо, по че ло је рад
још 1884. го ди не, па ис па да да је јед но
од нај ста ри јих у Ср би ји. Али, ка ко не ма
ни ка квих пи са них до ка за, те шка ср ца
ра чу на мо да је осам на ест го ди на мла ђе.
Има мо и ма на сти ре Ваз не се ње, Ва ве дење,
Сре те ње, Пре о бра же ње, Стје ник, и
онај по све ћен Све тој Тро ји ци. Је сте да
они при па да ју ни зу оста лих у Ов чар скока
блар ској кли су ри, на шој Све тој го ри,
али су и у Дра га че ву! На све то, ов дашњи
жи те љи су као ду ша. По но сни смо
на њих, на тра ди ци ју и на на ше прет ке, а
за ово лиц ни крај, куд ћеш ви ше?
ГЛУ ВИ БА РУТ
Слав ко је пот пред сед ник и ве те ринар
ски тех ни чар Ло вач ког удру же ња.
Тим ре дом. А пот пред сед ник је ме ђу овда
шњим лов ци ма нај ви ше зва ње.
– Од ка ко нас је 20. ав гу ста про шле
го ди не на пу стио Ми лен ко Ру ди нац, нема
мо пред сед ни ка – об ја снио је. – Ње га
би ма ло ко мо гао и умео да од ме ни, па
ће то ме сто оста ти упра жње но ко зна
до кад.
Ло вач ко удру же ње са сто ји се од шест
дру шта ва, и то Ви ча, Го ра чи ћи, Гу ча,
Ка о на, Ко тра жа и Лу ча ни. Ови из Гу че
„по стро ја ва ју се“ ра ном зо ром у са мом
цен тру ва ро ши це, у Ива но вој ка фа ни
„Шест фе ње ра“, ко ја би због то га мо гла
да се на зо ве и „Ло вач ки са ста нак“. Овај
Иван је по себ на при ча: јер, он је ваљ да
је ди ни ка фе џи ја под ка пом не бе ском
ко ји се ру ку је са свим сво јим го сти ма,
док се са сва ким дру гим и из љу би! Поми
слио би не ко да су бли ска фа ми ли ја.
Оно, као да је су. Јер лов ци су, и ина че,
чу дан сој.
Чу ди ма, за пра во, ни кад кра ја. На
при мер, ни по кој ни Ми лен ко, ни Цар,
никада у ов ом лов иш т у нис у одс т р ели -
ли срн да ћа или ср ну... иако рас по ла жу
са ви ше од хи ља ду пет сто гр ла! Због
то га су с њи ма зби ја ли ша лу да „ше та ју
пу шке“. Ка кви су, он да, то лов ци?
– Кра јем де ве де се тих го ди на, кад је
Ми лен ко до шао на че ло Удру же ња, зате
као је ло ви ште та ко ре ћи пра зно –
при ча Цар. – Лу пио је пе сни цом о сто и
ре као: „До ста смо кри во ло ви ли, од са да
ће мо до ма ћин ски!“ И од мах је се би наме
нио ми си ју да га на пу ни. Ни шта теже.
„Но ва мла дост“ ло ви шта по че ла је
по сле 2000. го ди не, а ко ли ко је Ми лен ко
био по све ћен том за дат ку мо же да укаже
то што је од мах крај ку ће тет ка Ро се,
сво је мај ке, огра дио се дам на ест хек та ра
за при хват но вих жи во ти ња, за та ко звану
ви со ку ди вљач, а уз ње га и је дан мањи
про стор за ла над и дру ге ма ли ша не.
Мо гла је тет ка Ро са да нас раз ју ри кад
год је хте ла, ме ђу тим, и она се по све ти ла
том си зи фов ском по слу, иако је до бра но
за шла у го ди не. Сва ка јој част. Па, она
је нај ја чи управ ник ло ви шта! Кад су једном
у то на ше „при хва ти ли ште“ упа ли
из глад не ли пси и на па ли ди вљач не бира
ју ћи, тет ка Ро са је уле те ла ме ђу њих и
раз ју ри ла их, а за то је по треб на му шка
На гу ла шу у
Ло в ач ком д о му
SERBIA • N O 54 • 2016
27