Pravoslavni podsetnik 2016

Петак
19/ 1 Април Субота
20/ 2 Април
Пре­по­доб­ни Си­ме­он Дај­баб­ски
Ро­ђен је на Це­ти­њу 1854. го­ди­не. На крште­њу
је до­био име Са­во. На­кон што је
у род­ном гра­ду за­вр­шио основ­ну шко­лу,
шко­ло­ва­ње је на­ста­вио у Ки­јев­ској бо­госло­ви­ји,
а по­том и у та­мо­шњој Ду­хов­ној
ака­де­ми­ји, на­дах­њу­ју­ћи се под­ви­зима
пре­по­доб­них ота­ца Ки­јев­ске ла­вре.
У Ки­је­ву је за­мо­на­шен и ру­ко­по­ло­жен
у чин је­ро­мо­на­ха. У Цр­ну Го­ру се вратио
1888. го­ди­не, где је пр­во до­био поста­вље­ње
у ма­на­сти­ру Вра­њи­на, а го­ди­ну да­на ка­сни­је у ма­на­сти­ру
Острог, где је био и пре­да­вач у Мо­на­шкој шко­ли. На­кон чу­де­сног виђе­ња,
кра­јем XIX ве­ка от­по­чео је град­њу цр­кве на ме­сту где се да­нас
на­ла­зи ма­на­стир Дај­ба­бе. Ту је про­вео оста­так жи­во­та. Упо­ко­јио се у
Го­спо­ду 1. апри­ла 1941. го­ди­не. Мо­шти су му у ма­на­сти­ру Дај­ба­бе.
Пре­п. оци по­у­би­ја­ни у ма­н. Св. Са­ве Осве­ће­ног
Ма­на­стир Све­тог Са­ве Осве­ће­ног Арапи
су ви­ше пу­та пу­сто­ши­ли, али он је
увек об­на­вљан и до да­нас са­чу­ван. Тако
су га Ара­пи на­па­ли и у вре­ме ца­ра
Кон­стан­ти­на и ца­ри­це Ири­не. Мо­на­си
се по­са­ве­то­ва­ше са игу­ма­ном То­мом
и оста­до­ше у ма­на­сти­ру. Од­бе­гли су од
све­та у пу­сти­њу Хри­сто­ве љу­ба­ви ра­ди,
и оста­ли су да по­стра­да­ју ра­ди те исте
Љу­ба­ви. Ара­пи су не­ке од њих по­у­би­јали
стре­ла­ма, а дру­ге су за­тво­ри­ли у пе­ћи­ну Све­тог Са­ве Осве­ће­ног, па
на­ло­жи­ли ва­тру ис­пред ње и угу­ши­ли их ди­мом. По­стра­да­ли су пред
Вас­крс 796. го­ди­не. А ди­вљи на­па­да­чи, вра­ћа­ју­ћи се сво­јим ша­то­ри­ма,
по­сва­ђа­ли су се и ме­ђу­соб­но по­у­би­ја­ли. У овом ма­на­сти­ру Све­ти Са­ва
Срп­ски је до­био ико­не Тро­је­ру­чи­цу и Мле­ко­пи­та­тељ­ни­цу, и па­те­ри­цу.
7 00 7 00
9 00 9 00
11 00 11 00
13 00 13 00
15 00 15 00
17 00 17 00
Све­ти му­че­ни­ци Хри­сант, Да­ри­ја и дру­ги. Све­ти му­че­ник
Пан­ха­ри­је. Сед­ми­ца 3. ве­ли­ког по­ста. Глас 2. Вас­кр­шњи
пост, во­да.
Све­та му­че­ни­ца Фо­ти­на. Сед­ми­ца 3. ве­ли­ког по­ста. Глас 2.
Вас­кр­шњи пост, уље.