Pravoslavni podsetnik 2016

Српски војник скида месо са угинулог коња
ли су ове ди пло мат ки ње ов де за и ста
би ле та ко плод не. Му же ви су им свака
ко би ли им по тент ни.
Ку пио сам не ко ли ко ку ти ја за пут,
али хлеб је оно што је ну жно. Од дечјег
бра шна, лу ка и ше ће ра не мо же се
жи ве ти. За то се од лу чих да пре тражим
све во де ни це у ва ро ши. При оваквом
ста њу со ка ка и ве чи тој ки ши то
је чи тав дан хо да ња. У јед ној уда љеној
во де ни ци кле пе ћу точ ко ви. По сле
два са та че ка ња, цен ка ња и мол би на
бер ли цов ском ал бан ском је зи ку обећа
ми је дан ста ри Ар на ут му сли ман
два на ест ки ла ку ку ру зног бра шна за
два де сет и два ди на ра у сре бру. У почет
ку је хтео зла то, али ту је био и један
ста рац те на го во ри мли на ра да
по пу сти. „Зар не ви диш“, раз у мео
сам да му ка же, „да то ни је вој ник,
аскер“. За тим узе од ме не два де сет и
два ди на ра у је да на ест дво ди нар ки и
Два ратна друга деле кору хлеба