Pravoslavni podsetnik 2016

Недеља
8/ 21 Фебруар Понедељак
9/ 22 Фебруар
Све­ти Те­о­дор Стра­ти­лат
Све­ти Те­о­дор био је рим­ски вој­во­да, у
вој­сци ца­ра Ли­ки­ни­ја, и гра­до­на­челник
Ира­кли­је. Све ово, за­јед­но са својом
мла­до­шћу, за­ме­нио је он за ужа­сне
му­ке Хри­ста ра­ди. Нај­пре је при­мио
600 ши­ба по ле­ђи­ма и 500 по тр­бу­ху,
по­том су га ди­гли на крст и из­бо­ли стрела­ма.
Не умр­твив­ши га та­ко, на кра­ју
су га по­се­кли ма­чем. Све то за­то што је
по­ло­мио идо­ле од сре­бра и зла­та и њихо­ве
ко­ма­ди­ће по­де­лио си­ро­ма­си­ма, и што је и са­мог су­је­вер­ног ца­ра
Ли­ки­ни­ја по­звао да се од­рек­не мр­твих идо­ла и по­ве­ру­је у јед­но­га Бога
жи­во­га. Све вре­ме му­че­ња, не­пре­ста­но је го­во­рио: „Сла­ва Те­би Боже
мој, сла­ва Ти“. По­стра­дао је 319. го­ди­не. Ње­го­ве чу­до­твор­не мо­шти
пре­не­те су из Ев­ха­и­те у Ца­ри­град. Сма­тра се за­штит­ни­ком вој­ни­ка.
Све­ти му­че­ник Ни­ки­фор
Ве­ли­ко при­ја­тељ­ство уче­ног све­ште­ни­ка
Са­при­ки­ја и про­стог гра­ђа­ни­на Ни­кифо­ра
из Ан­ти­о­хи­је не­ка­ко се из­о­кре­ну
у мр­жњу. Бо­го­бо­ја­жљи­ви Ни­ки­фор време­ном
на­сто­ја­ше да се по­ми­ри са свеште­ни­ком,
али овај то упор­но од­би­ја­ше.
Та­да на­ста го­ње­ње хри­шћа­на и Са­прики­ја
осу­ди­ше на смрт. Док су га во­ди­ли
на гу­би­ли­ште, Ни­ки­фор је ишао уз ње­га
и мо­лио га да му ба­рем пред смрт опрости.
Са­при­ки­је се не хте­де ни оба­зре­ти на ње­га. Ви­дев­ши охо­ло ср­це
све­ште­ни­ко­во, Бог му не при­ми му­че­нич­ку жр­тву. И у по­след­њем тренут­ку
Са­при­ки­је се од­ре­че Хри­ста и по­кло­ни се идо­ли­ма. Ни­ки­фор га
пре­кли­ња­ше да то не чи­ни, али уза­луд. Та­да Ни­ки­фор вик­ну: „И ја сам
хри­шћа­нин, ме­не по­се­ци­те“. И та­ко по­стра­да. Ово је би­ло 260. го­ди­не.
7 00 7 00
9 00 9 00
11 00 11 00
13 00 13 00
15 00 15 00
17 00 17 00
Све­ти про­рок За­ха­ри­ја. Све­ти Са­ва II, ар­хи­е­пи­скоп срп­ски.
По­пра­зни­штво Сре­те­ња. Не­де­ља о ми­та­ру и фа­ри­се­ју. Глас 5.
Све­ти му­че­ник Пе­тар Да­ма­скин. Ода­ни­је Сре­те­ња. По­не­дељак
Сед­ми­це о блуд­ном си­ну. Тра­па­ва сед­ми­ца. Глас 5.