Pravoslavni podsetnik 2016

Понедељак
2/ 15 Фебруар Уторак
3/ 16 Фебруар
Сре­те­ње Го­спод­ње
У че­тр­де­се­ти дан по Ње­го­вом Ро­ждеству,
Пре­све­та Дје­ва до­не­се у је­ру­салим­ски
храм Си­на да га по­све­ти Бо­гу и
се­бе очи­сти. Ни јед­но ни дру­го ни­је било
по­треб­но, али За­ко­но­да­вац ни­је хтео
да пре­кр­ши Свој За­кон ко­јег је дао кроз
про­ро­ка Мој­се­ја. На чре­ди у хра­му био
је пр­во­све­ште­ник За­ха­ри­ја, отац Јо­вана
Кр­сти­те­ља. Он од­ве­де Дје­ву Ма­ри­ју
не на ме­сто за же­не, не­го за де­вој­ке. Видев­ши
то, фа­ри­се­ји ја­ви­ше Иро­ду. У хра­му ста­рац Си­ме­он узе у ру­ке
Бо­го­мла­ден­ца. Ста­ри­ца Ана, кћи Фа­ну­и­ло­ва, та­ко­ђе по­зна­де Ме­си­ју
и об­ја­ви га Је­ру­са­ли­мља­ни­ма. А Ирод, уве­рен да је то Но­ви Цар о којем
су му ја­ви­ли Му­дра­ци са Ис­то­ка, по­сла да га уби­ју. Али Бо­жанска
по­ро­ди­ца већ је би­ла на пу­ту за Ми­сир, во­ђе­на ан­ге­лом Бо­жи­јим.
Све­ти Си­ме­он и Ана
Ка­да је Си­ме­он, као је­дан од Се­дам­десе­то­ри­це,
пре­во­де­ћи про­ро­ка Иса­и­ју
са је­вреј­ског на грч­ки до­шао до: „Ево,
дје­ва ће за­труд­ње­ти и ро­ди­ће си­на“,
узе нож да из­бри­ше реч „дје­ва“ и за­мени
је са „мла­да же­на“. Та­да му се ја­ви
ан­гел ко­ји му об­ја­сни да је про­ро­чанство
исти­ни­то, у шта ће се и сам уве­рити
јер не­ће умре­ти док не ви­ди Ме­си­ју
ро­ђе­ног од Дје­ве. Ка­да Дје­ва Ма­рија
до­не­се Бо­го­мла­ден­ца у храм је­ру­са­лим­ски, Си­ме­он до­ђе и ре­че:
„Сад от­пу­шташ у ми­ру слу­гу сво­је­га, Го­спо­де, по ри­је­чи сво­јој, јер
ви­дје­ше очи мо­је Спа­се­ње тво­је“ (Лк. 2, 29-30). Убр­зо се упо­ко­јио.
Све­ти Си­ме­он је за­штит­ник де­це. Ту је би­ла и про­ро­чи­ца Ана, ста­рица
од 84 го­ди­не, ко­ја је та­ко­ђе по­зна­ла Ме­си­ју и об­ја­ви­ла га на­ро­ду.
7 00 7 00
9 00 9 00
11 00 11 00
13 00 13 00
15 00 15 00
17 00 17 00
Све­ти но­во­му­че­ник Јор­дан. По­не­де­љак Се­ми­це о ми­та­ру и
фа­ри­се­ју. Глас 4.
Све­ти му­че­ни­ци Адри­јан и Еву­ла. Све­ти Ја­ков, ар­хи­е­пи­скоп
срп­ски. По­пра­зни­штво Сре­те­ња. Уто­рак Се­ми­це о ми­та­ру и
фа­ри­се­ју. Глас 4.