Pravoslavni podsetnik 2016

Уторак
27/ 9 Фебруар Среда
28/ 10 Фебруар
Пре­нос мо­шти­ју Св. Јо­ва­на Зла­то­у­ста
Овог да­ту­ма пра­зну­је се пре­нос ње­гових
мо­шти­ју из јер­мен­ског се­ла Ко­ма­на,
где се као из­гна­ник упо­ко­јио, у Ца­риград,
где је сто­ло­вао као па­три­јарх. Ковчег
са мо­шти­ма ни­је се дао по­кре­ну­ти
док цар Те­о­до­си­је Мла­ђи ни­је на­пи­сао
пи­смо Све­том Зла­то­у­сту, мо­ле­ћи га за
опро­штај (јер је ње­го­ва мај­ка Ев­док­сија
би­ла ви­нов­ник све­ти­те­ље­вог из­гнанства).
Ка­да је ово пи­смо по­ло­же­но на
ков­чег, он по­ста­де са­свим лак. У Ца­ри­гра­ду је цар над мо­шти­ма го­ворио
у име мај­ке: „Док ја жи­вех вре­ме­ним жи­во­том, па­кост ти учи­них,
а са­да ка­да ти жи­виш бе­смрт­ним жи­во­том, бу­ди ко­ри­стан мо­јој души...“
Ка­да је ков­чег унет у цр­кву Све­тих Апо­сто­ла у Ца­ри­гра­ду, сви
су чу­ли из све­ти­те­ље­вих уста: „Мир сви­ма“! Ово се зби­ло 438. го­ди­не.
Пре­по­доб­ни Исак Си­рин
Ро­ђен у Ни­ни­ви. У мла­до­сти се под­виза­вао
у Мар-Ма­теј­ском ма­на­сти­ру, неда­ле­ко
од род­ног ме­ста. Ка­да се про­чуо
због свог све­тач­ког жи­во­та и чу­да која
је чи­нио, иза­бра­ли су га за епи­ско­па
Ни­нив­ског. Он је од­би­јао да се при­хвати
тог чи­на, али на то је био при­мо­ран.
На епи­скоп­ском тро­ну остао је са­мо
пет ме­се­ци, а он­да се, кри­шом, по­вукао
у пу­стињ­ски ма­на­стир Ра­бан-Шабур.
Са­ста­вио је мно­га по­уч­на де­ла, од ко­јих нам је оста­ло сто бе­се­да
о ду­хов­ном жи­во­ту и под­ви­за­ва­њу, ко­је су пи­са­не углав­ном на осно­ву
лич­ног ис­ку­ства. Био је ве­ли­ки ру­ко­во­ди­тељ у ду­хов­ном жи­во­ту, па
су од ње­га са­ве­те тра­жи­ли и та­кви све­ти­те­љи као што је био Си­ме­он
Див­но­го­рац. Упо­ко­ји се у Го­спо­ду кра­јем VII ве­ка, у ду­бо­кој ста­ро­сти.
7 00 7 00
9 00 9 00
11 00 11 00
13 00 13 00
15 00 15 00
17 00 17 00
Пре­по­доб­ни Тит Пе­чер­ски. Сед­ми­ца 37. по Ду­хо­ви­ма. Глас 3.
Пре­по­доб­ни Је­фрем Си­рин. Пре­по­доб­ни Па­ла­ди­је. Пре­подоб­ни
Је­фрем Пе­чер­ски. Сед­ми­ца 37. по Ду­хо­ви­ма. Глас 3.
Пост, уље.