Pravoslavni podsetnik 2016

Српска коњица прелази Дрим код села Спаса
Ов де смо по сле то ли ко да на до били
не ку чор бу од го ве ђег ме са, али
без со ли и са вр ло ма ло ме са. Ипак
не што то пло по сле ду жег вре ме на!
Ра ње не офи ци ре и вој ни ке су води
ли или но си ли пре ма Ска дру у бони
цу, али су вој ни ци би ли сла би за
ту слу жбу. Би ла је за тра же на хит на
по моћ, па су ме не упу ти ли са јед ном
де се ти ном вој ни ка да им при тек немо
у по моћ.
По шли смо и по ве ли че ти ри коња,
ме ђу њи ма и ко ња ко ман дан та 1.
ба та љо на Ми лу ти на Пе тро ви ћа, ко ји
је био те шко ра њен у сто мак. Он је
од не сен на но си ли ма, али му је би ло
те шко, па је за др жао сво је да се одмо
ре док ми стиг не мо.
Иду ћи тим прав цем, на и шли смо
на стра хо ви ти при зор: мај ка и кћерка,
пот пу но на ге, са мо су од па са до
ко ле на при ве за ле не ка кву пар чад од
сар ги је, ко ју су ис ки да ле с од ба чених
са ма ра, а по пар че при ве за ле и
пре ко гру ди.
„Ја ој, бра ћо ми ла!“ – ва пи ју обе,
а сти де се што их та кве за ти че мо.
На на ше пи та ње ко их је ски нуо голе,
по ка за ше на јед ну ку ћи цу у бр ду.
Још до да до ше да је с њи ма био и један
аустриј ски за ро бље ник.
Од лу чи ли смо да оде мо на бр до и
да их ли кви ди ра мо. По шли смо ти хо
и опре зно, а кад смо сти гли, по зи ва ли
смо их на пре да ју. Од го во ри ли су пу цања
вом. Је дан наш друг је био ра њен. То
нам је би ло до вољ но да се од лу чи мо и
на оно нај го ре: бом ба ма смо по ру шили
чи та ву ку ћи цу, а ко је ис тр чао, убили
смо га као зе ца. Да ли смо же на ма
не што од оде ће, по ши њел, и по ве ли
их, те су ја шу ћи по шле са на ма.
Још је дан го то во не ве ро ва тан призор:
на јед ној за рав ни ле же је дан арти
ље риј ски ка пе тан, јед на же на, једна
мла да де вој ка и је дан де чак – сви