Pravoslavni podsetnik 2016

Ку ва ри су већ при ми ли ме со и
при пре ма ју га, се ку у ко ма ди ће, а
ка зан, ко ји је срећ но до ве зен на слабач
ком ко њи ћу, већ је над ва тром.
Сви жељ но оче ку је мо ве че ру, јер
ку ва но је ло ни смо при ми ли још од
се ла Кр вља, код Пе тров ца на Мла ви,
или Ве ли ког По по ви ћа.
У јед ном тре нут ку са свих стра на
на ста је па кле на пуц ња ва из пу ша ка,
а ме та смо ми, вој ни ци у од сту па њу.
Ме ци ско ро и не до пи ру до нас, јер
Ар на у ти пу ца ју чак са пла ни на, удаље
них ви ше од 1 км. Али из гле да ло је
да се они спу шта ју и да су све бли же,
јер је дан ђак ре дов ја ук ну: „Јао, мо ја
ру ка!“ Упла шио се де чак, па ја ук нуо
на сав глас. Не мо же ни ко да га умири,
а и са ми осе ћа мо да је си ту а ци ја
све го ра.
На ста је на гло од сту па ње, или, боље
ре ћи, бе жа ње. Сва ко је згра био
оно што му је нео п ход но и сви иде мо
у прав цу ко јим смо и по шли.
„Ко хо ће, ју на ци, да бра ни мо одступ
ни цу на ших дру го ва?“ – вик ну
по руч ник ми тра ље ског оде ље ња Милан
Ни ко лић.
При шли смо осмо ри ца, рас ту ри ли
се у стре љач ки строј, по ле га ли по земљи
и отво ри ли паљ бу у прав цу плани
на. По руч ник Ни ко лић је пу цао
из ми тра ље за, али их је ме њао, час
је дан, час дру ги, јер ни је би ло во де
за хла ђе ње, ко ју ова вр ста ми тра ље за
из и ску је.
Пу ца ли смо тек то ли ко да их плаши
мо и да би смо их уве ри ли да смо
до бро на о ру жа ни и не ка нам не прила
зе. Та ко су се на ши у бек ству по вукли,
а нас де ве то ри ца са по руч ни ком
пу ца ли смо у прав цу ода кле смо дошли.
Пу ков ник Ту фег џић је до шао са
јед ним во дом жан дар ма и за ме нио
нас, те и ми од сту пи смо. Ма гла је све
ви ше па да ла, па смо се спо ти ца ли.
Сре ћом, на и шао сам на је дан ло нац
у ко ме је би ла још то пла ку ва на џиге
ри ца, па сам је стр пао у џеп и проду
жио да ље.
Из бе гли смо на бр до, пре ма Скадру,
где су већ и оста ли сти гли, па
по што су по ста вље не стра же, мо гли
смо, на опре зу као зе че ви, про спа вати
ту ноћ.
Пре ма пуц ње ви ма, ко ји су би ли
на нас упе ре ни, про ра чу на ли смо да
је ту сва ка ко би ло Ар на у та за чи тав
је дан пук.
Ују тро је још ду го ле жа ла гу ста
ма гла, па су на ше стра же че сто пуца
ле, да ју ћи на зна ње Ара на у ти ма да
смо још ту.
Јед но га тре нут ка чу ла се у до ли ни
дво стру ка паљ ба, као да се во ди не ка
бор ба. И ни смо се пре ва ри ли. То је
био је дан ба та љон мо га пу ка, ко ји је
још од Ва ље ва био упу ћен у Вра ње,
као не ка до пу на. Они су ишли истим
пу тем ко јим смо ми до шли. Ар на у ти
пљач ка ши пу ца ли су из стра ха, а ови
им од го ва ра ли на паљ бу. Жр та ва није
би ло. То су нам ре кли на ши кад су
сти гли до нас.
По че ло је да се раз да њу је и ма гла
се ди за ла, па смо угле да ли на ше како
нам се при бли жу ју. Ни су ни слуги
ли да ће баш на нас на и ћи. Та да
нам ис при ча ше ка ко су на и шли на
Ар на у те и при пу ца ли, те се они разбе
жа ше. А та да су и ово ви де ли: по
чи та вој оној рав ни ци око се ла Пу ки
раз ба ца на ар хи ва, се дла, са ма ри, разни
сан ду ци, али све ис пре ту ра но од
пљач ка ша Ар на у та.