Pravoslavni podsetnik 2016

Недељама без хлеба, измучени и изгладнели људи јелу су снег
а до ле Цр ни Дрим, буч на и бр за река.
Тре ба ло је про ћи уза ном ста зом
ис под јед ног ка ме на ко ји је ли чио на
ка пи ју. С дру ге стра не иза овог ка мена
би ли су Ар на у ти и до че ки ва ли нас
ра фа ли ма. Ка ко је ко на и ла зио од
на ших, био је уби јен или ра њен. Војни
ци и офи ци ри су се гр ли ли и љуби
ли, опра шта ју ћи се је дан од дру гога,
па за тим пре тр ча ва ли. Не ко се и
спа сао.
Иде мо да ље. Још са мо ма ло, па ћемо
сти ћи у се ло Пу ки, где је тре ба ло
да нам стиг не хра на из Ска дра. Па да
су мрак и спу шта мо се у рав ни цу, где
се ви ди ма ло, рет ко на се ље но се ло,
оп ко ље но бр ди ма са свих стра на.
Ов де смо за те кли ко мо ру Ду навске
ди ви зи је, па се у не сре ћи осе ћамо
срећ ни што нас је са да ви ше на
бро ју. Сви су за ло жи ли ва тре, па то
и ми чи ни мо. Ко њи сто је по гну тих
гла ва, као за ми шље ни; не ма оно га
коњ ског ври шта ња, ко је се обич но
чу је на би ва ко ва њу. Мр тва ти ши на,
као да ни ко га не ма. Сва ко је за у зет
сво јим ми сли ма.
По се да ли смо око ва тре, шћу ћури
ли се и гре је мо се.
„Хо ће ли би ти не што хра не?“ –
пи та мо офи ци ре, а они ћу те и сле жу
ра ме ни ма.
Код нас не ма ви ше во ло ва, а та мо,
у Ду нав ској ди ви зи ји, за кла ли не коли
ко. Обе ћа ли су да ћe и на ма да ти
не што ме са. Ку ва ри су већ та мо и
оче ку ју, а мрак већ па да, те ло гор ске
ва тре осве тља ва ју сав онај пре део у
рав ни ци.
Пре тра жу јем по тор би не бих ли
што на шао за је ло. Ис тре сам мр вице
хле ба и то ме до не кле за ва ра ва.
Уз пут сам пра вио чи бу ке од сне га,
па их жва као и гри зао као хлеб, за вара
вао сам са мо га се бе, а ти ме и жеђ
га сио.