Pravoslavni podsetnik 2016

Субота
18/ 31 Децембар
Све­ти му­че­ник Се­ва­сти­јан
Ро­ђен у Ита­ли­ји. Ди­о­кле­ци­јан га по­стави
за на­чел­ни­ка двор­ске гар­де. Тај­но се
мо­лио Бо­гу; кад је мо­гао спа­ша­вао је
хри­шћа­не, а ка­да ни­је хра­брио их је да
се не од­рек­ну Хри­ста. Та­ко је охра­брио
и бра­ћу Мар­ка и Мар­ке­ли­на. Он­да исце­ли
же­ну там­ни­ча­ра Ни­ко­стра­та Зоу,
не­му 6 го­ди­на, па 2 бо­ле­сна си­на вој­воде
Клав­ди­ја, рим­ског епар­ха Хро­ма­ти­ја,
Мар­ко­вог и Мар­ке­ли­но­вог оца Тран­квили­на
и при­ве­де их кр­ште­њу са њи­хо­вим уку­ћа­ни­ма. Нај­пре по­стра­да
Зоа ко­ју, из­му­че­ну, ба­ци­ше у ре­ку Ти­бар, па Хро­ма­ти­јев син Ти­вур­тије
ко­јег по­се­ко­ше, па Ни­ко­стра­та уби­ше мот­ком, Тран­кви­ли­на уда­више
у во­ди, Мар­ка и Мар­ке­ли­на из­бо­до­ше ко­пљи­ма. Се­ва­сти­ја­на це­лог
из­бо­до­ше стре­ла­ма, али оста­де жив, па га уби­ше мот­ка­ма 287. го­ди­не.
Бело усијање
7 00
Попали и сруши, разби и разори,
Полупај и скрши, роби и односи
И испричај сунцу о оном што јеси,
Да о томе делу звезда звезди збори.
9 00
Ја плакати нећу над кулама палим,
Ни у пустом дому тугованке плести,
Јер не можеш собом небо ми одвести,
А ја знам на песку дићи Јерусалим!
11 00
Јер ветар слободе мој сан је и срећа,
Њим ћу да се храним, њега ћу да пијем.
А он тамо струји, где ја стег свој вијем
И расте из моје мишице и плећа.
13 00
Муке нису муке, туга туга није
Данас, кад се дани ожиљцима броје,
Јер дворови данас на плећима стоје,
А слађе но нектар модар јед се пије.
15 00
Данас шеве наше крвави су врани,
Јер небеса шаљу страхоте пожара,
Да нараштај нови псалме од њих ствара:
Да нам оду спева, Бог нас патњом храни.
Милутин Бојић
17 00
Све­ти Флор, епи­скоп амин­ски. Све­ти Мо­дест, па­три­јарх
је­ру­са­лим­ски. Сед­ми­ца 28. по Ду­хо­ви­ма. Глас 2. Бо­жић­ни
пост, уље.