Pravoslavni podsetnik 2016

Албанска голгота
Гле да мо се ме ђу соб но без ијед не
ре чи. На зна мо шта се ово до га ђа и
шта ће би ти с на ма.
Ко ман дант пу ка по зи ва свог ордо
нан са Ср би на са Ко со ва, ко ји тад
сту па у раз го вор с Ар на у ти ма, јер
зна њи хов је зик.
Ар на у ти об ја шња ва ју ор до нан су
да су на ши вој ни ци ко ји су ту да прошли
пре нас пљач ка ли по се ли ма, па
би са да хте ли да ми пла ти мо тај цех!
Ко ман дант То ша не уста је с места,
већ ка же свом ор до нан су не ка
им пре ве де: „Ми ни смо ниг де ни шта
узе ли, а ако има ју што за про да ју,
ра до ће мо им пла ти ти.“ Ор до нанс
пре во ди ко ман дан то ве ре чи, а Арна
у ти ћу те. „Ако има ју јеч ма и се на
за мог ко ња, пла ти ћу им злат ник за
ки ло грам!“ Ар на у ти од би ја ју, твр дећи
да не ма ју за про да ју. Си ту а ци ја је
озбиљ на! Ор до нанс на сво ју ру ку даје
ча сну реч (бе су) да ми не ће мо ништа
дир ну ти у се лу, али зах те ва и од
њих „бе су“ да нас оста ве на ми ру да
пре но ћи мо. Ар на у ти се ме ђу соб но
са ве ту ју и да ју „бе су“ да нас те но ћи
не сме и не ће ни ко дир ну ти. За тим
су они оти шли а ми смо се ма ло раско
мо ти ли и пре спа ва ли ту ноћ.
Су тра дан ра но кре ну ли смо даље.
Тре ба ло је из рав ни це ући у један
кла нац. На јед ном се из тог кланца
по ја вио је дан ста рац, кру пан,
кре пак, ру мен, леп чо век са бе лом
бра дом до пр са. Су шта сли ка Ра биндра
на та Та го ре. Ле по оде вен, у чисто
бе ло, кла сич но ар на ут ско оде ло,
чак ши ре, џе ма дан, гуњ че, а на гла ви
ке че. Спу шта са ра ме на на зе мљу један
сан дук, наш, вој ни, од му ни ци је,
пун ли му но ва и по мо ран џи, па по чиње
да ну ди на про да ју.
Ко ман дир ми тра ље ског оде ље ња,
ка пе тан Дра гу тин Жи ва но вић, ју ри
на ко њу по ред нас и ти хо го во ри: „Не
ку пуј те, не за др жа вај те се. Ово је само
ма мац да би нас за др жа ли! Да би
нас оп ко ли ли!“
Ми смо по слу ша ли на ре ђе ње и
мир но, без ре чи, про ла зи ли по ред
овог „про дав ца“.