Pravoslavni podsetnik 2016

Стра вич ни тре ну ци
при пре ла ску пре ко Ал ба ни је
„Ни ко не зна шта су му ке те шке
док не пре ђе Ал ба ни ју пе шке!“
По глед на Ал ба ни ју за да вао
нам је страх, не због евен туал
не бор бе, јер смо на њу огугла
ли, већ нас је пла шио онај бе ли
по кри вач, сне жни и ле де ни, а мно ги
су ме ђу на ма би ли ла ко оде ве ни, у
до ма ћој оде ћи, ка ко је ко имао, а неки
се ља ци би ли су са мо у ко шу љи и
је ле че ту...
Си ла зе ћи сти гли смо до ре ке Бистри
це. Ов де ми се уре за ла у се ћа ње
јед на стра вич на сли ка, ко ју ни ка ко
не мо гу да за бо ра вим. По ред са ме
ре ке, на оба ли јед на уби је на мла да
же на, са свим на га, у кле че ћем ста ву,
на ко ле ни ма, док јој је гла ва при тисну
та у муљ ре ке, пре ко ко је жу бо ре
та ла си ћи хлад не Би стри це.
Са мо сто ти нак ме та ра да ље од
ово га ме ста је дан наш вој ник, из 9.
пе ша диј ског пу ка, што се ви де ло по
бро ју на на ра ме ни ца ма од жу тог гајта
на, ле жи мр тав, за клан и одран, па
му је ко жа рас по стр та ле во и де сно од
груд ног ко ша пре ко ко по ра на. Упита
ли смо јед ног де ча ка Ар на у ти на ко
је то учи нио. Он је не што про збо рио
на свом је зи ку, а ту мач нам је об јаснио
да су ово гну сно де ло учи ни ли
бу гар ски вој ни ци. Ни смо сти гли ни
да их са хра ни мо, јер смо мо ра ли одмах
ићи да ље у не по зна ти крај.
Мој ба та љон је био од ре ђен да
шти ти ко мо ру и за о ста ле пре мо ре не
вој ни ке, па смо због њих че сто би ли
при мо ра ни да за ста је мо да би смо се
ма ло од мо ри ли.
Сти гли смо до Ђа ко ви це. У је дан
мах по ве ћа бан да, са та вље на од самих
Ар на у та, на о ру жа на до зу ба,
оп ко ља ва нас, оти ма од ко мор џи ја
во ло ве и од во ди их. Пу ни мо пу шке
у на ме ри да им пре пре чи мо пут и отме
мо во ло ве. У том тре нут ку до ју ри
на ко њу ис пред нас ко ман дант ди визи
је пу ков ник Љу ба Ми лић, ви чу ћи:
„Не!... Ни по што! Не пу цај те, јер ћемо
ов де сви из ги ну ти! Пу сти те их нека
во де во ло ве!“
Са су за ма у очи ма гле да смо ка ко
јед ни ву ку во ло ве за улар, а дру ги их
ши ба ју да би што пре ума кли од нас.
Beћ је био су тон. У јед ном мла дом
за бра ну, на рав ни ци на и ђо смо на
оста так на шег пу ка, ко ји се ту улого
рио да пре но ћи. Ту је и ко ман дант
мог 3. пе ша диј ског пу ка пу ков ник
др То дор – То ша Па вло вић, про зван
„Вој нич ка мај ка“. На ре ђу је нам да и
ми оста не мо ту да пре но ћи мо.
Ни је про шло ни по ла ча са од нашег
до ла ска, на јед ном нас оп ко ли ше
Ар на у ти, сви до бро на о ру жа ни. Би ло
их је пре ко сто ти ну, а нас, од це лог
пу ка, за јед но са ко мо ром, је два око
три сто ти не.
Оп ко ље ни смо. Сви др же пу шке
на го товс. Ко ман дант из да је на ре ђење:
„Оста ни те мир но сви на сво јим
ме сти ма“.