Pravoslavni podsetnik 2016

Српски официр на гробу сина јединца на Кајмакчалану 1916.
не де се ти не и че те, та ко да је цео први
бор бе ни ред са 3. и 2. ба та љо ном
кре нуо на ју риш, без до би је ног на ређе
ња ко ман дан та од ре да и ди ви зи је.
Пла ни ном се ори ло са мо на ше
„Ура! Ура!“ и по че ли смо са бом ба ма
и ба јо не ти ма већ уска ка ти у не прија
тељ ске ро во ве. Ис пред ме не бе жао
је је дан Бу га рин, ко ји се окре нуо и
по ку шао да ме пу шком устре ли, али
га је мој ор до нанс Ми лош Во ји но вић
пред у хи трио и убио.
У тре нут ку ка да смо упа ли у бугар
ске ро во ве, ма гла се са вр хо ва
Кај мак ча ла на и До брог по ља, по че ла
спу шта ти као авет на ње го ве па ди не
где су се од и гра ва ле нај дра ма тич није
бор бе. Ми, вој ни ци, ту из не над ну
при род ну по ја ву на зи ва мо: „Њ. В.
Слу чај!»“
Иако је ма гла већ гу сто пре покри
ла цео по ло жај, на ши вој ни ци у
ју ри шу се ни су за у ста вља ли, не го су
уз стал но и не пре кид но „Ура-а-а!“
хр ли ли на пред уз ви ку ју ћи:
„На пред, бра ћо, у Отаџ би ну!“
У овом там ном и за глу шном просто
ру од на ших ми тра ље за и ар ти љери
је те шко се што мо гло ра за бра ти
и чу ти, али се ћам се да ми је, ипак,
кроз ову ха о тич ну ат мос фе ру до про
за чу ђе ни глас Вој во де Ву ка ко ји је
ви као:
„Ко је на ре дио ју риш? Ко је на редио
ју риш?“
Али ка да је ви део да су оба ба таљо
на у ју ри шу, без да љег окле ва ња
Вој во да Вук је из свег гла са по ви као:
„На пред, на ју риш!“
А за тим је Вој во да Вук на ре дио
сво јој ре зер ви да по ђе за њим.
Сед ми пе ша диј ски пук, под коман
дом пу ков ни ка, ка сни је ге не ра ла
Јо ва на Јо ва но ви ћа, ко ји је био од нас
де сно, ни је по шао на ју риш, по свој
при ли ци, у оче ки ва њу на ре ђе ња од