Pravoslavni podsetnik 2016

мо ме ми шље њу, фа тал на, а ко ја је
гла си ла: „Ко ман дант ди ви зи је на реди
ће ју риш“. Фа тал на је за то што је
ко ман дант ди ви зи је уда љен на не коли
ко ки ло ме та ра од пр вог бор бе ног
ре да, те ни је у ста њу да иза бе ре прави
мо ме нат за ко ман ду ју ри ша. Та ко
шта мо гло је са мо да бу де у јед ном
ро вов ском ра ту, а не ма не вар ском,
ко ји се во ди на ве ћој ши ри ни и ве ликој
уда ље но сти ко ман дан та.
Зо ра је на го ве сти ла ле по вре ме
17. сеп тем бра. Дан је осва нуо ве дар,
без ијед ног обла ка, што је ре дак случај
у ви со ким пла ни на ма, ко је има ју
сво јих вре мен ских ћу ди. Би ли смо
уве ре ни да ће цео овај дан би ти ведар
и сун чан и да ће мо има ти ве ли ке
сре ће у бор би.
Око шест ча со ва ују тру на ша арти
ље ри ја је огла си ла по че так на пада,
да би по ста ја ла све ја ча и гро мови
ти ја, та ко да је већ око осам ча со ва
не при ја тељ ска ар ти ље ри ја пре ста ла
га ђа ње, јер је би ла ућут ка на или униште
на? На ша ла ка ар ти ље ри ја ру шила
је жи ча не пре пре ке и не при ја тељске
ро во ве, док је те шка и ха у бич на
ар ти ље ри ја има ла сво је да ље ци ље ве,
али с вре ме на на вре ме и она је прено
си ла сво ју ва тру на пр ве и дру ге
не при ја тељ ске од брам бе не ли ни је.
Из на ших ро во ва кроз обла ке дима
по сма тра ли смо ка ко не при ја теље
ви бор ци и оруж је ле те у ва здух,
за јед но са ка ме њем и зе мљом. Ужива
ли смо у на шем успе ху и пи та ли
се: от куд нам та ква уби тач на моћ
и над моћ ност у ар ти ље ри ји? Јер се
на ша ар ти ље ри ја про сто так ми чи ла
ко ће ви ше да ис па ли гра на та, та ко
да је код не ких од уси ја но сти до шло
и до пр ска ња то пов ских це ви. Једна
фран цу ска ба те ри ја, ко ја је би ла
од мах по за ди мо га стре љач ког ро ва,
као по мах ни та ла, га ђа ла је не при јате
ља. Њен ко ман дир, Фран цуз, коман
до вао је са мо: „Ва тра! Ва тра!“
Кај мак ча лан је био сав у ди му и
екс пло зи ји. Ви со ки стуб од екс плози
ја и пра ши не ди зао се у ва здух и
ли чио је на жи ви кра тер, баш она кав
ка кав смо ми гле да ли из Ле ри на.
Уко ли ко је дан ви ше од ми цао, наша
ар ти ље риј ска ва тра би ва ла је све
сил ни ја. На ши до бро вољ ци го ре ли су
од не стр пље ња да се по ђе на ју риш.
Ко ман дир 3. че те, ко мит ски војво
да Ми ли во је Ди нић, Кра гу јев чанин,
ко ји се на ла зио на де сном крилу,
имао је при ли ке да ви ди шта се
де ша ва у не при ја тељ ским ро во ви ма,
где су ста ре ши не ре вол ве ри ма примо
ра ва ле упла ше не вој ни ке да не
по бег ну из сво јих по ло жа ја. За то је
Ди нић пр ви зах те вао да се по ђе на
ју риш, а до био је од го вор да ће ово
ди ви зи ја, по за по ве сти, на ре ди ти.
Око 14 ча со ва ар ти ље риј ска ва тра
до сти гла је вр ху нац, од ди ма и експло
зи је на бо ји ште спу шта ла се тамна
за ве са. По је ди ни бу гар ски вој ници
и да ље су по ку ша ва ли да по бег ну
док су их њи хо ви офи ци ри ре вол вери
ма вра ћа ли на зад.
Та кво ста ње се ни је ви ше мо гло
из др жа ти и де се тар ко ји је био на
крај њем де сном кри лу 3. че те, до бро
осмо трив ши си ту а ци ју у не при ја тељском
ро ву, ни је ви ше мо гао из др жати
већ је ко ман до вао:
„Ју риш! На пред!“
За трен ока де се ти на се на шла у
не при ја тељ ском ро ву, об ра чу на ва јући
се са мо ба јо не том и бом бом. Тај
при мер при хва ти ле су од мах су сед­