Pravoslavni podsetnik 2016

Недеља
18/ 31 Јануар
Све­ти Ата­на­си­је Ве­ли­ки
Ро­ђен је у Алек­сан­дри­ји 296. го­дине.
Као ђа­кон, пра­тио је ар­хи­е­пи­ско­па
Алек­сан­дра у Ни­ке­ју, на I Ва­се­љен­ски
Са­бор. Ту се про­сла­вио уче­но­шћу и ревно­ва­њем.
Мно­го је до­при­нео су­зби­јању
Ари­је­ве је­ре­си. На­пи­сао је Сим­вол
Ве­ре, ко­ји је на Са­бо­ру усво­јен. Ка­да се
упо­ко­јио Алек­сан­дар, иза­бран је за архи­е­пи­ско­па
Алек­сан­дриј­ског. Ар­хи­е­пископ
је био пре­ко 40 го­ди­на, али не све
вре­ме на тро­ну. Це­лог жи­во­та про­го­ни­ли су га је­ре­ти­ци. Од го­ни­теља
се крио по при­ват­ним ку­ћа­ма, у пу­сти­њи, чак и у бу­на­ру и гро­бу.
Два пу­та је бе­жао у Рим. Тек пред смрт про­жи­вео је ма­ло вре­ме­на у
ми­ру. Ма­ло је све­ти­те­ља ко­ји су то­ли­ко би­ли про­го­ње­ни. Че­сто је одла­зио
Све­том Ан­то­ни­ју, свом ду­хов­ном оцу. Упо­ко­јио се 373. го­ди­не.
7 00
9 00
Мећава
Бескрајна и бела пољана почива,
Као мртав херој залеђена трупа,
Коме бели покров ловоре прикрива.
Све је пусто, као да клетва приступа.
Кроз тишину гробну храстова и ива
Ни погребно звоно не чујем да лупа.
Кô надгробне плоче стрче брда сива
И глечере густа сумаглица купа.
11 00
Већ данима тако без промене све је:
Ни цика, ни сузе у тој полутами;
Чак ни небо да се руменом засмеје.
13 00
И подне и поноћ једнолики, мукли.
У тој јези као и богови сами
Да су се пред болом у амбис повукли.
Само бели бездан пахуљице веје.
15 00
Милутин Бојић
17 00
Све­ти Мак­сим Срп­ски, ар­хи­е­пи­скоп вла­хо­за­пла­нин­ски. Неде­ља
35. по Ду­хо­ви­ма. Глас 2.