Pravoslavni podsetnik 2016

У са му зо ру, да не бих бу дио своје
вој ни ке, кре нем сам пла ни ном да
ви дим има ли на ших тру па та мо десно
као што смо оче ки ва ли. Ме ђутим,
од јед ном, на пе де се так ме та ра
при ме тим јед ног бу гар ског вој ни ка
на о ру жа ног пу шком ка ко са ашовом
на ра ме ну иде од њи хо вих ро вова
ко ји су би ли из над се ла Ек ши са.
Раз у ме се да то за ме не ни је био ни
ма ло при ја тан су срет, јер сам био
„на о ру жан“ са мо обич ним шта пом.
Му ње ви то, да бих Бу га ри на пред у хитрио
да не из не се пу шку на ни шан,
ко ман до вао сам „Стој!“ исто вре ме но
бр зо ста вив ши свој штап под ми шку
и др же ћи га по пут пу шке „на го товс“,
по ви као сам из свег гла са:
„Фр лај пу шку!“
Из не на ђе ни Бу га рин од ба ци од
се бе пу шку и ашов, а он да на мо ју
ко ман ду „На пред!“, док сам га гледао
пра во стре ља ју ћи у очи кре нуо је
као оп чи њен к ме ни. Кад ми је Бу гарин
при шао на де се так ме та ра, да не
би при ме тио да ни сам уоп ште на о­
ру жан, а „игра ју ћи“ је ди но на бр зи ну
и сна ла жљи вост ко ман до вах:
„Стој! На-ле во-круг!“
Ка да се Бу га рин од мах по слу шно
окре нуо, ја сам му на ре дио:
„Фр лај фи ше кли је!“
Бу га рин без ре чи бр зо от коп ча
опа сач на ко ме су би ле фи ше кли је
са руч ном бом бом и но жем, па све
ово спу сти крај се бе, у тра ву. Тек онда
сам му ко ман до вао да се окре не
и по ђе на пред са свим бли зу к ме ни,
а ка да ми је, за па њен, при шао, спустио
сам свој штап и пру жа ју ћи му
ру ку по ста вих му пи та ње:
„Је ли брат ко, от куд ти ов де?“
Сав спле тен и збу њен, Бу га рин ми
је од го во рио да је по слат да по ву че
об јав ни цу, а да је са да упра во по шао
да тра жи сво ју че ту.
„По гре шио си брат ко – ре као сам
му, ста вља ју ћи ру ку на ње го во де сно
ра ме – уме сто да на ђеш сво ју об јав ницу,
на шао си ме не са це лом че том.“
Чим сам се са сво јим за ро бље ником
по ја вио у че ти стра жар је раз будио
све вој ни ке по ви кав ши:
„Устај те, ево по руч ник во ди Бу гари
на!“
У че ти је на ста ло ус хи ће ње ка да
сам им ис пи ри чао ка ко сам за ро био
са шта пом до бро на о ру жа ног не прија
те ља; ду го њи хо вом чу ђе њу ни је
би ло кра ја.
Мно го ка сни је, по сле ра та, од
свог ко ман дан та ба та љо на, пе сни ка
Ми ро сла ва Је ли ћа, са знао сам да је
слу чај но срео у Со фи ји оног мог Буга
ри на, за ро бље ног мо јим шта пом.
Мој „за ро бље ник“, ина че у ци вил ству
адво кат, ис при чао је „у по ве ре њу“ за
ка фан ским сто лом пе сни ку Је ли ћу
ка ко сам га „на пре пад“ за ро био са
шта пом, мо ле ћи га да ову ње го ву тајну
због „сра мо те“ не ка же ни ко ме у
Со фи ји. Ко ли ко ми је по зна то, Је лић
је одр жао да ту реч, али је не што касни
је у „По ли ти ци“, ми слим 1924.
го ди не, об ја вио ову Бу га ри но ву испо
вест као при чу.
Све ти слав Кре ја ко вић
(Гол го та и вас крс Ср би је 1916-1918.)