Pravoslavni podsetnik 2016

Понедељак
18/ 31 Октобар
Св. апо­стол и је­ван­ђе­лист Лу­ка
Ро­дом из Ан­ти­о­хи­је. У мла­до­сти је изу­чио
грч­ку фи­ло­со­фи­ју, ме­ди­ци­ну и
жи­во­пис. Увр­штен је у Се­дам­де­сет апосто­ла
и по­слат на про­по­вед. За­јед­но са
Кле­о­пом, ви­део је вас­кр­сло­га Го­спо­да на
пу­ту за Ема­ус (Лу­ка 24). Са апо­сто­лом
Па­влом пу­то­вао је у Рим: По­здра­вља вас
Лу­ка, ље­кар љу­бље­ни, пи­ше апо­стол Павле
у по­сла­ни­ци Ко­ло­ша­ни­ма (4, 14). По
му­че­нич­кој смр­ти апо­сто­ла Па­вла, пропо­ве­дао
је Је­ван­ђе­ље по Ита­ли­ји, Дал­ма­ци­ји, Ма­ке­до­ни­ји и дру­гим
обла­сти­ма. Сма­тра се осни­ва­чем хри­шћан­ског ико­но­пи­са. На­пи­сао
је Је­ван­ђе­ље и Де­ла Апо­стол­ска. Ка­да је имао 84 го­ди­не, идо­ло­по­клони­ци
су га обе­си­ли о ма­сли­ну у гра­ду Ти­ви (Те­би) Бе­о­тиј­ској. Ње­го­ве
чу­до­твор­не мо­шти пре­не­те су у Ца­ри­град у вре­ме ца­ра Кон­стан­ци­ја.
Одлазак
Крвава поља позлаћена славом
Расплакана су остала за вама
Засута чађу и разорном лавом,
Здробљеним гвожђем и мртвим главама.
7 00
Кроз зимску поноћ, којом очај веје,
Кроз вијор, кланце, сметове и воде,
Корачаш мукло, док се судба смеје,
Корачаш мукло, поробљени роде.
9 00
Но нигде јаук, ни роптање гласно,
Ни тешки уздах да проломи горе.
Да ли што браниш сваку стопу часно
И што још памтиш ловорике скоре?
11 00
Чујеш ли јаук што ти земља шаље?
Чујеш ли жене како болно цвиле?
Знаш ли да значи сваки корак даље
Збогом кулама што су твоје биле?
13 00
Голгота чека. Знаш ли њој да греду
Путови твоји маглом завијени?
А врагови ти покров слави преду!
Из тешка сна се, о мој роде, прени.
15 00
А ти ме гледаш мирно, без бојазни,
И вера краси твоју главу бледу,
И збориш: „Чему разговори разни?
Јер вратићу се у истоме реду,
17 00
Поново ведар, васкрсао, смео,
Са новом крвљу охолом и здравом
Срешћеш ме горда, ко што си ме срео,
На пољанама позлаћеним славом.“
Милутин Бојић
Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски. Све­ти Ју­ли­јан и Ди­дим Сле­пац.
Сед­ми­ца 20. по Ду­хо­ви­ма. Глас 2.