Pravoslavni podsetnik 2016

Среда
25/ 7 Септембар Четвртак
26/ 8 Септембар
Све­ти апо­стол Тит
Је­дан од Се­дам­де­се­то­ри­це. Ро­ђен на
Кри­ту. У мла­до­сти из­у­чио грч­ку фи­лосо­фи­ју
и по­е­зи­ју. На­кон јед­ног сна, узе
да чи­та про­ро­ка Иса­и­ју, што му учи­ни
да по­сум­ња у је­лин­ску му­дрост. Ка­да
је чуо за Хри­ста, он са још не­ким Крића­ни­ма
оде у Је­ру­са­лим. Чув­ши ре­чи
Го­спод­ње и ви­дев­ши Ње­го­ва де­ла, ср­це
му се при­ле­пи Хри­сту. Кр­стио га је апостол
Па­вле, ко­ји га на­зи­ва си­ном (Тит.
1, 4) и бра­том (Кор. 12, 18). Пу­но је пу­то­вао са апо­сто­лом Па­влом,
ко­ји га је по­ста­вио за епи­ско­па Крит­ског. Био је све­док стра­да­њу свог
ду­хов­ног оца и учи­те­ља у Ри­му, и са­хра­нио је ње­го­во те­ло. По­том се
вра­тио на Крит, где је са ве­ли­ким успе­хом кр­шта­вао не­зна­бо­шце и
упра­вљао Цр­квом Бо­жи­јом. Упо­ко­јио се ка­да му је би­ло 94 го­ди­не.
Све­ти му­че­ни­ци Адри­јан и На­та­ли­ја
Муж и же­на, из Ни­ко­ми­ди­је. Адри­јан је
био на­чел­ник пре­то­ра и не­зна­бо­жац, а
На­та­ли­ја по­тај­на хри­шћан­ка. Кад цар
Мак­си­ми­јан по­се­ти Ни­ко­ми­ди­ју, у пећи­ни
бли­зу гра­да ухва­ти­ше 23 хри­шћани­на.
Ту­кли су их, па ба­ци­ли у там­ни­цу.
Ка­да их из­ве­до­ше пре­то­ру, Адри­јан их
за­кле да му ка­жу шта оче­ку­ју од свога
Бо­га кад за ње­га тр­пе то­ли­ке му­ке.
По­том ре­че пре­то­ру: „За­пи­ши и моје
име са њи­хо­вим“. На­та­ли­ја се ве­о­ма об­ра­до­ва и сви­ма је слу­жи­ла у
там­ни­ци. Пре­да­ли су дух свој Бо­гу ка­да су им на на­ко­ва­њу из­ло­ми­ли
ру­ке и но­ге. На­та­ли­ја им је мо­шти пре­не­ла у Ца­ри­град. По­сле не­коли­ко
да­на ја­вио јој се Све­ти Адри­јан у свој сво­јој сла­ви, по­зва је те и
она пре­да­де дух свој Хри­сту Бо­гу. У бра­ку су жи­ве­ли све­га 13 ме­се­ци.
7 00 7 00
9 00 9 00
11 00 11 00
13 00 13 00
15 00 15 00
17 00 17 00
Пре­нос мо­шти­ју Све­тог апо­сто­ла Вар­то­ло­ме­ја. Све­ти ис­повед­ни­ци
Еде­ски. Све­ти Ми­на, па­три­јарх Ца­ри­град­ски. Седми­ца
12. по Ду­хо­ви­ма. Глас 2. Пост, уље.
Пре­по­доб­ни Ти­тој. Све­ти Зер-Ја­ков. Чу­до Пре­све­те Бо­го­роди­це
у Мо­скви. Сед­ми­ца 12. по Ду­хо­ви­ма. Глас 2.