Pravoslavni podsetnik 2016

У сво јој књи зи „Хо до ча шће на
Крф“, Љу бо мир Са ра ман дић, кроз
оби ље до ку ме на та и све до чан ста ва,
ар хи ви ра успо ме не на та те шка и вите
шка вре ме на. У мно штву при ме ра о
од но си ма ло кал ног ста нов ни штва са
Ср би ма, об ја вље но је пи смо јед не Крфљан
ке упу ће но срп ском офи ци ру:
„Крф је она кав ка кав је био и пре
1916. Ме ни чак из гле да да је го ри него
пре. Оне мео је, пуст, не пе ва ви ше.
Ваш на род стал но и увек пе ва, на тај
жа гор би ла сам то ли ко на ви кла. Може
те да ме ра чу на те као ве ли ког непри
ја те ља ва шег на ро да, јер сам увек
же ле ла да се што доц ни је вра ти те у
ва шу отаџ би ну. До шли сте, по ка за ли
сте нам шта зна чи жи вот и оти шли
сте, а нас сте оста ви ли не срећ не...“
Се дам де се то го ди шња Ма ри ја,
вла сни ца апарт ма на у Гу ви ји удаље
ног са мо сто ти нак ме та ра од плаже
где се 18. ја ну а ра 1916. ис кр ца ла
срп ска вој ска, се ћа ње је на сле ди ла
од сво је ба ке, ко ја је, по пут мно гих,
збри ња ва ла хра ном и оде ћом срп ске
рат ни ке:
„Мо ја ба ка им је пле ла ча ра пе, крпи
ла оде ћу, но си ла хра ну у ло гор ко ји
се на ла зио на пла жи. До кра ја жи во та
зна ла је сти хо ве пе сме ,Та мо да ле ко‘.
При ча ла је да су пе ва ли и пла ка ли“,
при се ћа се вре ме шна го спо ђа, ну дећи
ви но за срп ске при ја те ље.
Ен гле ска ле кар ка Иза бе ла Ха тон,
на во ди наш ку стос, за бе ле жи ла је да
је пе сма са став ни део жи во та сва ког
Ср би на:
„Чим се Ср бин опо ра ви, он пе ва и
игра... Њи хо ва оми ље на пе сма је ,Тамо
да ле ко‘, она го во ри ка ко су на пусти
ли ку ћу и зе мљу, из ра жа ва че жњу
за до мом. Не ке од нас же на пе ва ле
смо за јед но са вој ни ци ма и кроз песму
са мно го број ним сти хо ви ма, заво
ле ли смо тај ле пи је зик.“
Пе ва ли су и пла ка ли „Про ме те ји
на де, апо сто ли ја да“, и у дво ри шту
Ја ни са Ја ну ли са у Аги ос Ма те о су,
где су би ли ста ци о ни ра ни при пад ници
Дрин ске ди ви зи је.
Ње гов унук, Хри сто Ја ну лис, позна
ти ји као Ел вис При сли, про шле
го ди не је у свом ре сто ра ну за Дан
при мир ја при ре дио ру чак за сто тинак
по кло ни ка из Ср би је.
„Ср це ми је би ло пу но ка да сам
ви део те љу де. До шли су да оби ђу
спо ме ник мом де ди Ја ни су. Ка да су
се ли и за пе ва ли пе сму ко ју је пе вао
мој де да, ре као сам осо бљу да из носе
све што има у ре сто ра ну. Се тио
сам се ње го вих ре чи ка ко су се де ли
за ду гач ким др ве ним сто лом, до носи
ли сво је сле до ва ње, а он из но сио
ви но и ма сли не. Био сам сре ћан што
мо гу да до че кам по том ке при ја теља
мог де де, а знам да се и он ра ду је
го ре на не бу“, уз бу ђе но при ча крфски
Ел вис При сли, до да ју ћи да је тек
ка да су Ср би у цен тру се ла по ди гли
спо ме ник по стао све стан ве ли чи не
де ди ног де ла и ре чи да га Ср би ни када
не ће за бо ра ви ти.
Про сто ду шни грч ки се љак, Јанис
Ја ну лис, је ван ђел ски и кр сто носно
је де лио хлеб и ви но са срп ском
бра ћом. И ви ше од то га! Уви дев ши
да ње го ви при ја те љи има ју про блем
око са хра њи ва ња сво јих пре ми ну лих
са бо ра ца, од ре као се де ла свог имања
на ко ме је на ста ло гро бље Дринске
ди ви зи је. По смрт ни оста ци преми
ну лих рат ни ка пре не ти су у спомен
ко стур ни цу на Ви ду, а на има њу
Ја ни са Ја ну ли са у хла ду ма сли ња ка